Rusija evakuiše sunarodnike iz Jemena

175 ruskih građana, uključujući 59 dece, prebačeno je u ponedeljak u dva aviona Ministarstva za vanredne situacije iz Jemena u Moskvu. Oni su odlučili da se vrate u domovinu zbog građanskog rata u toj zemlji.

Ranije je Rusija već smanjila broj osoblja u ambasadi u Sani i generalnom konzulatu u Adenu. Ukupno se u Jemenu nalazi oko hiljadu ruskih gađana. Uglavnom su to tehnički stručnjaci koji rade u okviru međuvladinih sporazuma i po privatnim ugovorima. Avioni Ministarstva za vanredne situacije trebalo je da izvedu ruske građane iz Jemena još u petak-subotu, mada je na ove dane pao vrhunac sukoba pristalica i protivnika predsednika Alije Abdale Saleha u Sani. Postojala je pretnja od zatvaranja međunarodnog aerodroma zbog borbenih dejstava.

Problemi oko bezbednosti za strance pojavili su se pošo je organizacija Al-Kaida aktivizirala svoju delatnost na jugu Jemena. Nekoliko desetina njenih aktivista likvidirala je vojska verna predsedniku u borbama za grad Zindžibar. Pojavila se opasnost da teroristi mogu da počnu da uzimaju strance kao taoce. Prvi su počeli panično da napuštaju Jemen građani zapadnih zemalja.

Situacija u Siriji se takođe zaoštrila. Tamo su prošlog vikenda vladine trupe vodile borbe sa odredima ustanika u provinciji Idlib za grad Džisr-eš-Šugur. Pucnjava i eksplozije nastavljaju se i u ponedeljak. Vojska verna predsednika pronašla je u gradu masovne grobnice vojnika i policajaca. U sukobima sa teroristima poginulo je na stotine ljudi. Likvidirano je i nekoliko oružanih bandi, deo aktivista se predao vlastima. U tom kontekstu započeo je masovan odlazak stanovniak u susednu Tursku. Tamo je poslednjih dana već pobeglo preko 5000 ljudi. Još najmanje 10 hiljada Sirijaca očekuje kada će im turski graničari dopustiti da pređu granicu.

U međuvremenu u SB UN Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Portugalija uz podršku SAD pripremaju novu varijantu nacrta rezolucije o Siriji. Dva prethodna dokumenta nisu imala šanse za prolazak. Rusija i Kina, kao i njihove kolege iz Južne Afrike, Indije i Brazila, imali su ozbiljne sumnje u svrsishodnost usvajanja antisirijske rezolucije, smatra direktor Instituta za orijentalistiku RAN Vitalij Naumkin.

Rusija sasvim logično smatra da će takva rezolucija samo zaoštriti i destabilizovati situaciju na čitavom Bliskom Istoku. Osim toga, postoji libijski presedan. On pokazuje da mandat rezolucije SB UN može da se premaši. Zato u svetu postoji vrlo ozbiljno raspoloženje nemešanja u takve situacije, već podsticanja zemalja Severne Afrike, zahvaćene političkom krizom na njihovo samostalno prevladavanje.

Osim toga, postoji bojazan da destruktivne opozicione snage u Sriji, koje ne vode za sada nikakav dijalog sa vlastima, mogu nepravilno da protumače rezoluciju SB UN. A međunarodno mešanje u sirijski konflikt samo će ga pogoršati. Drugu Libiju izgleda niko ne želi, čak ni zapadne zemlje.