Русија евакуише сународнике из Јемена

175 руских грађана, укључујући 59 деце, пребачено је у понедељак у два авиона Министарства за ванредне ситуације из Јемена у Москву. Они су одлучили да се врате у домовину због грађанског рата у тој земљи.

Раније је Русија већ смањила број особља у амбасади у Сани и генералном конзулату у Адену. Укупно се у Јемену налази око хиљаду руских гађана. Углавном су то технички стручњаци који раде у оквиру међувладиних споразума и по приватним уговорима. Авиони Министарства за ванредне ситуације требало је да изведу руске грађане из Јемена још у петак-суботу, мада је на ове дане пао врхунац сукоба присталица и противника председника Алије Абдале Салеха у Сани. Постојала је претња од затварања међународног аеродрома због борбених дејстава.

Проблеми око безбедности за странце појавили су се пошо је организација Ал-Каида активизирала своју делатност на југу Јемена. Неколико десетина њених активиста ликвидирала је војска верна председнику у борбама за град Зинџибар. Појавила се опасност да терористи могу да почну да узимају странце као таоце. Први су почели панично да напуштају Јемен грађани западних земаља.

Ситуација у Сирији се такође заоштрила. Тамо су прошлог викенда владине трупе водиле борбе са одредима устаника у провинцији Идлиб за град Џиср-еш-Шугур. Пуцњава и експлозије настављају се и у понедељак. Војска верна председника пронашла је у граду масовне гробнице војника и полицајаца. У сукобима са терористима погинуло је на стотине људи. Ликвидирано је и неколико оружаних банди, део активиста се предао властима. У том контексту започео је масован одлазак становниак у суседну Турску. Тамо је последњих дана већ побегло преко 5000 људи. Још најмање 10 хиљада Сиријаца очекује када ће им турски граничари допустити да пређу границу.

У међувремену у СБ УН Француска, Велика Британија, Немачка и Португалија уз подршку САД припремају нову варијанту нацрта резолуције о Сирији. Два претходна документа нису имала шансе за пролазак. Русија и Кина, као и њихове колеге из Јужне Африке, Индије и Бразила, имали су озбиљне сумње у сврсисходност усвајања антисиријске резолуције, сматра директор Института за оријенталистику РАН Виталиј Наумкин.

Русија сасвим логично сматра да ће таква резолуција само заоштрити и дестабилизовати ситуацију на читавом Блиском Истоку. Осим тога, постоји либијски преседан. Он показује да мандат резолуције СБ УН може да се премаши. Зато у свету постоји врло озбиљно расположење немешања у такве ситуације, већ подстицања земаља Северне Африке, захваћене политичком кризом на њихово самостално превладавање.

Осим тога, постоји бојазан да деструктивне опозиционе снаге у Срији, које не воде за сада никакав дијалог са властима, могу неправилно да протумаче резолуцију СБ УН. А међународно мешање у сиријски конфликт само ће га погоршати. Другу Либију изгледа нико не жели, чак ни западне земље.