Dobre muzike je mnogo, nove praktično nema

Kada će se pojaviti novi Bitlsi? Uporedo sa mnoštvom aktualnih pitanja politike, ekonomije, novih tehnologija, učesnici 15. Peterburškog ekonomskog foruma razmatraju i ovo, na prvi pogled retoričko pitanje.

Na dnevnom diskusije o savremenoj popularnoj muzici, uključene u večernji program 17. juna, označeni su problemi koji po mišljenju organizatora, ometaju ozbiljno stvaralaštvo. To je i stanje muzičkih tehnologija, i dominacija marketinga, i sve veća iskušenja komercijalizacije, i zaštita prava intelektualne svojine u digitalnom milenijumu. Prisutno je i sveopšte nezadovoljstvo, koje svedoči o izvesnoj krizi – tako je u intervjuu za Glas Rusije odredio polazni stav diskusije njen moderator – ugledni rok-novinar i kritičar Artemij Troicki.

Polazim od toga da situacija u savremenoj popularnoj muzici malo kome odgovara i žalbe se čuju sa svih strana. Žale se ljudi iz muzičke industrije na to da pada prodaja i sve se raspada. Žale se umetnici na to da muzika više nije što je nekad bila, da je sve dobro ostalo u 60-im, 70-im. Lično ne smatram da treba dramatizovati situaicju, pošto se u svetu i dalje komponuje i snima mnogo zanimljive i nadarene muzike. Smatram da je to sasvim normalno.

Kategorički sam protiv toga da se piraterijom smatra skidanje muzike sa interneta, između ostalog besplatno, sa Interneta. Kao što se zna, nikakav novac ljudi koji stavljaju muzičke fajlove na Internet na tome ne zarađuju. Jednostavno žele da upoznaju ljude sa dobrom muzikom, da ostave utisak na prijatelje, da ih upute, na kraju krajeva da pomognu muzičarima da steknu slavu. Smatram da je to sasvim normalna, nesebična ljudska delatnost. Problem je to što na kvalitet muzike to za sada nikako nije uticalo. Pored toga što se dešavaju revolucionarni događaji zbog uvoljenja digitalnih tehnologija, muzika je ostala ista kao i sredinom 20. veka. I ovde, nažalost, nikakva otkrića nisu primećena. Dobre muzike je mnogo, a nove praktično nema.

Zato vrlo sumnjam u to da će biti novih Bitlsa, govori Artemij Troicki.

Bitlsi su jedinstvena pojava, to je kolektivni genij, takvi se ne pojavljuju često na belom svetu. Ali to nije glavno. Bitlsi su postali Bitlsi što su otkrili za muziku mnogo toga novog. Oni su otkrili da i bez muzičkog obrazovanja mogu da se komponuju genijalne melodije, ostramotivši na taj način sve profesionalne kompozitorske krugove SAD i Engleske. Oni su otkrili takvu stvar kao što je grupna forma izvođenja. Pre toga su bili samo solisti. Sa čisto muzičke tačke gledišta oni su prebacili most iz Amerike u Evropu, tačnije na afroamerički, rok-en-rol električni zvuk nanizali su evropsku melodijsku prefinjenost, i to je takođe bilo novo. Ali sve to je već otkriveno i plašim se da neće više biti velikih muzičkih otkrića.

Suprotni stav ima drugi ruski učesnik muzičke diskusije na Peterburškom ekonomskom forumu, producent Anastasija Kurehina. U intervjuu za Glas Rusije ona je izjavila: Bitlsi mogu da se pojave bilo gde i u bilo kom trenutku.

Genij se rađa iz nepoznatih nama razloga i vrlo retko. Pitanje je da se otkrije i podrži. Pravimo festivale na kojima pružamo mogućnost mladim nepoznatim muzičarima da se pokažu pred publikom. Zato što na festivalima postoje edlajneri koji sakupljaju široku publiku, postoje promoteri. Festival je vrlo dobra laboratorija upravo za razvoj umetnosti.

Za 15 godina održavanja Peterburškog ekonomskog foruma diskusije o pop-muzici prvi put su u njegovom zvaničnom programu. Da li je ona umesna u kontekstu takvih problema kao što je nuklearna energetika ili novi modeli investicione politike koji se razmatraju paralelno, uveče 17. juna? Verovatno. Jer masovna umetnost nije poseban pojam, već svakodnevni tok informacija, okrenut milijardama stanovnika Zemlje.