Добре музике је много, нове практично нема

Када ће се појавити нови Битлси? Упоредо са мноштвом актуалних питања политике, економије, нових технологија, учесници 15. Петербуршког економског форума разматрају и ово, на први поглед реторичко питање.

На дневном дискусије о савременој популарној музици, укључене у вечерњи програм 17. јуна, означени су проблеми који по мишљењу организатора, ометају озбиљно стваралаштво. То је и стање музичких технологија, и доминација маркетинга, и све већа искушења комерцијализације, и заштита права интелектуалне својине у дигиталном миленијуму. Присутно је и свеопште незадовољство, које сведочи о извесној кризи – тако је у интервјуу за Глас Русије одредио полазни став дискусије њен модератор – угледни рок-новинар и критичар Артемиј Троицки.

Полазим од тога да ситуација у савременој популарној музици мало коме одговара и жалбе се чују са свих страна. Жале се људи из музичке индустрије на то да пада продаја и све се распада. Жале се уметници на то да музика више није што је некад била, да је све добро остало у 60-им, 70-им. Лично не сматрам да треба драматизовати ситуаицју, пошто се у свету и даље компонује и снима много занимљиве и надарене музике. Сматрам да је то сасвим нормално.

Категорички сам против тога да се пиратеријом сматра скидање музике са интернета, између осталог бесплатно, са Интернета. Као што се зна, никакав новац људи који стављају музичке фајлове на Интернет на томе не зарађују. Једноставно желе да упознају људе са добром музиком, да оставе утисак на пријатеље, да их упуте, на крају крајева да помогну музичарима да стекну славу. Сматрам да је то сасвим нормална, несебична људска делатност. Проблем је то што на квалитет музике то за сада никако није утицало. Поред тога што се дешавају револуционарни догађаји због увољења дигиталних технологија, музика је остала иста као и средином 20. века. И овде, нажалост, никаква открића нису примећена. Добре музике је много, а нове практично нема.

Зато врло сумњам у то да ће бити нових Битлса, говори Артемиј Троицки.

Битлси су јединствена појава, то је колективни гениј, такви се не појављују често на белом свету. Али то није главно. Битлси су постали Битлси што су открили за музику много тога новог. Они су открили да и без музичког образовања могу да се компонују генијалне мелодије, острамотивши на тај начин све професионалне композиторске кругове САД и Енглеске. Они су открили такву ствар као што је групна форма извођења. Пре тога су били само солисти. Са чисто музичке тачке гледишта они су пребацили мост из Америке у Европу, тачније на афроамерички, рок-ен-рол електрични звук нанизали су европску мелодијску префињеност, и то је такође било ново. Али све то је већ откривено и плашим се да неће више бити великих музичких открића.

Супротни став има други руски учесник музичке дискусије на Петербуршком економском форуму, продуцент Анастасија Курехина. У интервјуу за Глас Русије она је изјавила: Битлси могу да се појаве било где и у било ком тренутку.

Гениј се рађа из непознатих нама разлога и врло ретко. Питање је да се открије и подржи. Правимо фестивале на којима пружамо могућност младим непознатим музичарима да се покажу пред публиком. Зато што на фестивалима постоје едлајнери који сакупљају широку публику, постоје промотери. Фестивал је врло добра лабораторија управо за развој уметности.

За 15 година одржавања Петербуршког економског форума дискусије о поп-музици први пут су у његовом званичном програму. Да ли је она умесна у контексту таквих проблема као што је нуклеарна енергетика или нови модели инвестиционе политике који се разматрају паралелно, увече 17. јуна? Вероватно. Јер масовна уметност није посебан појам, већ свакодневни ток информација, окренут милијардама становника Земље.