Grčka: po užetu bez osiguranja

Ministri finansija zone evra priznali su da bez hitne kreditne tranše od 12 milijardi evra ekonomija Grčke može da se sruši. Ali novac nisu dali. Žele da sačekaju da parlament utvrdi novi kabinet u Atini, kao i rešenje narednog smanjenja budžetskih troškova. Od toga će zavisiti sudbina novog paketa finansijske pomoći zemlji koja trpi nepogodu. Figuriraju cifre od 90 do 120 milijardi evra. To uz već izdvojenih 110 milijardi. Svima u EU je jasno da bez novog pojasa za spasavanje Grčka neće sama isplivati. Temu nastavljaju komentator Sergej Guk i ekspert, direktor Instituta za ekonomiju, dopisni član RAN Ruslan Grinberg.

Prvi put od početka delatnosti EU 1999. godine jedan od njenih partnera nije u stanju samostalno da plaća svoje dugove. Potrebna je nova ozbiljna finansijska dotacija. Nagovaštavaju je u zamenu za dalje drakonsko smanjenje troškova budžeta i totalnu rasprodaju državne imovine. Mada se štednja državnih finansija na račun najsiromašnijeg stanovništva već pretvorila u smanjenje poreskih priliva u blagajnu.

Narod se buni. Na čelu demonstranata su sindikati i studenti. Studenski gnev usmeren je protiv lažljivaca i lopova iz vladinih struktura. Zahtevi su obični. Da se prekine zatvaranje univerziteta i uništavanje čitavih struka. Da se ne skraćuju časovi i otpuštaju predavači. Da se roditeljima ne smanjuju i tao male plate i da se ne uvećava starosna granica za odlazak u penziju. Da se ne rasprodaju nacionalna blaga – od luka, železnica do lutrija. Da se diplomiranim stručnjacima osiguraju radna mesta. Od kredita vrednog 110 milijardi EU i MMF 53 su već potrošene – na šta, hteli bi da znaju. A ministar finansija nastavlja da tvrdi da zemlja i dalje balansira na ivici provalije. I traži nove zajmove. A ko će ih vraćati – buduće generacije?

I EU neće biti lako da nabije banknotama novi paket pomoći od sto milijardi. Svoje nezadovoljstvo kancelaru Angeli Merkel složno su izrazili šefovi okružnih stranačkih organizacija HDS: dokle da se troši novac poreskih obveznika? Nakostrešio se i bundestag, koji treba da dozvoli nove troškove.

Obećanja da će ovog puta minimum trećinu kredita od 120 milijardi uložiti privatne banke i fondovi deluju loše. Evropske privatne finansijske institucije pre dve godine su lepo prevarile vlade EU. Obećale su da će čuvati grčke dužničke obveznice, a same su se izbavile od njih u gomilama.

Kišom podsmeha dočekala je nemačka opozicija saopštnje o tobože dobrovoljnom učešću krupnog evropskog kapitala u akciji spasavanja Grčke. Nisu se štedeli ni epiteti „smehotvorno“, „apsurd“, „farsa“. Na prekaljene ministre finansija EU to nije ostavilo poseban utisak. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble u intervjuu za TV kompaniju ARD mirno je podneo udarac:

Treba da bude pronađena formula koja ne bi srušila čitav sistem kreditnih i osiguravajućih ugovora na finansijskim tržištima. Koaj ne bi sprečavala investitore da ulažu kapital u zonu evra. Treba da bude u interesu samih učesnika da pomognu Grčkoj. To je prostor gde tražimo rešenja.

Iza svih bitaka niko nije razumeo korenito pitanje. Zašto milijarde evra lete u vetar, ne proizvevši nikakav primetan efekat? Gde je čarobna snaga tržišne ekonomije, slobodne od mešanja države? Zajedno sa konkurencijom, slobodom izbora? Zašto tržište samo sve ne reguliše, kako se u to zaklinju neoliberali? Ne sme se, izjavio je bivši ministar finansija Pjer Štajnbruk, bez rezultata bacati jedan kreditni paket za drugim. Tačno. Ali šta umesto toga?