Savet Evrope i njegova uloga u rešavanju problema kontinenta

Letnje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koje je započelo u ponedeljak, 20. juna u Strazburu, od početka je steklo neobičan karakter. Teme diskusije svedoče o preorijetaciji SE sa unutarevropskih na spljnoevropske probleme. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

U debatama će prevladavati severnoafrička tematika. Između ostalog, za utorak je planirano istupanje predsednika oba doma parlamenta Maroka. Oni će predložiti poslanicima Parlamentarne skupštine SE da sklope sa njihovom zemljom poseban sporazum Partnerstvo u ime demokratije. Svoje viđenje situacije u severnoafričkom regionu predstaviće ministar inostranih poslova Tunisa Mohamed Muldi Kefi. A izjavljenu nameru poslanika da pruže podršku „arapskim demokratama“ čini neizbežnim razmatranje situaciji u Siriji.

Što se tiče situacije u evropskim problematičnim regionima, u prvom redu, na Balkanu i na postsovjetskom prostoru, ove teme na dnevnom redu aktualnog zasedanja pomenute su samo ovlaš – pa i to u kontekstu referata aktualnog predsednika Parlamentarne skupštine SE Mevluta Čavušoglua i ministra inostranih poslova Bugarske Nikolaja Mladenova. U preliminarnom spisku tema nema ni istrage zločina na Ksoovu – mada je na prethodnom, januarskom zasedanju, PSSE usvojila po datom pitanju strogu rezoluciju i obećala da će tok istrage držati pod budnom kontrolom.

Sličan raspored svedoči o ozbiljnoj preorijentaciji Parlamentarne skupštine SE u stranu problema van granica Evrope. Očigledno se može govoriti o pokušajima organizacije da požuri iza EU i NATO-a da ojača sopstvene pozicije na spoljnim granicama Evrope. Sa jedne strane to može u određenoj meri da ublaži akutnost problema izbeglica i ilegalnih imigranata, koi već direktno preti socijalno-političkoj stabilnosti u evropskim zemljama. Sa druge strane, prenošenje pažnje poslanika PSSE na Severnu Afriku i Bliski Istok može da pomogne rukovodstvu Saveta Evrope da odvuče pažnju evropljana od strogo kontinentalnih problema, rođenih sopstvenim greškama i nedorađenostima – takvih kao što je finansijska kriza u nizu zemalja ili organizovani kriminal.

Ipak u sličnim geopolitičkim manevrima postoji određena opasnost. Ona je vezana za to što ostaju ozbiljne protivrečnosti između interesa rukovodstva SE i država koje ulaze u ovu organizaciju sa jedne strane, i težnje osnovne mase stanovništva sa druge, rekao je za Glas Rusije šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov.

U datom slučaju, po mom mišljenju, u Evropi i dalje postoji razlika između vlasti i društva: pri čemu kako na nacionalnom, tako i na nadnacionalnom nivou. Kako pokazuje razvoj događaja u Grčkoj, Španiji i drugim zemljama, stanovništvo evropskih država krivi svoje vlade i rukovodstvo SE i EU upravo za zanimanje za opšteevropske ili čak globalne projekte na štetu socijalno-ekonomskih interesa sopstvenih građana. I za sada nema osnove da se govori o prevladavanju datog jaza, koji preti jedinstvu Evrope.

Računajući na prioritetnu pažnju prema Severnoj Africi i Bliskom Istoku, Parlamentarna skupština SE se uvlači u složene gepopolitičke igre. U slučaju uspeha, SE može da predstavi ovu liniju kao svedočanstvo o rastućoj ulozi organizacije. Ipak samim tim on postaje talac procesa i interesa koji leže van granica same Evrope. Dok njegova uloga u rešavanju evropskih problema ostaje sumnjiva.