Савет Европе и његова улога у решавању проблема континента

Летње заседање Парламентарне скупштине Савета Европе које је започело у понедељак, 20. јуна у Стразбуру, од почетка је стекло необичан карактер. Теме дискусије сведоче о преоријетацији СЕ са унутаревропских на спљноевропске проблеме. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

У дебатама ће превладавати северноафричка тематика. Између осталог, за уторак је планирано иступање председника оба дома парламента Марока. Они ће предложити посланицима Парламентарне скупштине СЕ да склопе са њиховом земљом посебан споразум Партнерство у име демократије. Своје виђење ситуације у северноафричком региону представиће министар иностраних послова Туниса Мохамед Мулди Кефи. А изјављену намеру посланика да пруже подршку „арапским демократама“ чини неизбежним разматрање ситуацији у Сирији.

Што се тиче ситуације у европским проблематичним регионима, у првом реду, на Балкану и на постсовјетском простору, ове теме на дневном реду актуалног заседања поменуте су само овлаш – па и то у контексту реферата актуалног председника Парламентарне скупштине СЕ Мевлута Чавушоглуа и министра иностраних послова Бугарске Николаја Младенова. У прелиминарном списку тема нема ни истраге злочина на Ксоову – мада је на претходном, јануарском заседању, ПССЕ усвојила по датом питању строгу резолуцију и обећала да ће ток истраге држати под будном контролом.

Сличан распоред сведочи о озбиљној преоријентацији Парламентарне скупштине СЕ у страну проблема ван граница Европе. Очигледно се може говорити о покушајима организације да пожури иза ЕУ и НАТО-а да ојача сопствене позиције на спољним границама Европе. Са једне стране то може у одређеној мери да ублажи акутност проблема избеглица и илегалних имиграната, кои већ директно прети социјално-политичкој стабилности у европским земљама. Са друге стране, преношење пажње посланика ПССЕ на Северну Африку и Блиски Исток може да помогне руководству Савета Европе да одвуче пажњу европљана од строго континенталних проблема, рођених сопственим грешкама и недорађеностима – таквих као што је финансијска криза у низу земаља или организовани криминал.

Ипак у сличним геополитичким маневрима постоји одређена опасност. Она је везана за то што остају озбиљне противречности између интереса руководства СЕ и држава које улазе у ову организацију са једне стране, и тежње основне масе становништва са друге, рекао је за Глас Русије шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов.

У датом случају, по мом мишљењу, у Европи и даље постоји разлика између власти и друштва: при чему како на националном, тако и на наднационалном нивоу. Како показује развој догађаја у Грчкој, Шпанији и другим земљама, становништво европских држава криви своје владе и руководство СЕ и ЕУ управо за занимање за општеевропске или чак глобалне пројекте на штету социјално-економских интереса сопствених грађана. И за сада нема основе да се говори о превладавању датог јаза, који прети јединству Европе.

Рачунајући на приоритетну пажњу према Северној Африци и Блиском Истоку, Парламентарна скупштина СЕ се увлачи у сложене гепополитичке игре. У случају успеха, СЕ може да представи ову линију као сведочанство о растућој улози организације. Ипак самим тим он постаје талац процеса и интереса који леже ван граница саме Европе. Док његова улога у решавању европских проблема остаје сумњива.