Velika seoba

Migracione procese nemoguće je zaustaviti. Samo u poslednjih 25 godina broj migranata u svetu se udvostručio. U narednoj deceniji njihov broj će skočiti još dva puta. Sa jedne strane to nesumnjivo nagoveštava korist i onim zemaljama odakle odlaze, i onima koje ih primaju, i samim migrantima. Sa druge strane, ne mogu se zatvarati oči pred rizicima koje krije u sebi taj proces.

Eksperti Svetske banke izračunali su da efekat potpunog otvaranja granica i slobodnog kretanja stanovništva planete može da dostigne 39 biliona dolara u narednih 25 godina. Radi poređenja: sada samo za pomoć siromašnim zemljama godišnje se troši 70 milijardi dolara.

Zahvaljujući migraciji uvećaće se zaposlenost stanovništva, unutrašnji bruto proizvod zemalja, smanjiće se nivo siromaštva. Visokokvalifikovani strani stručnjaci doprinose povećanju efikasnosti ekonomije, stimulišući priliv investicija. Oni pronalaze nove produkte i usluge, što vodi takođe do rasta profita kompanija i prihoda radnika. Upravo imigranti su osnovali takve globalne korporacije kao Gugl ili Intel. Niskokvalifikovani migranti zauzimaju ona radna mesta koja lokalno stanovništvo smatra neprivlačnim. Oni rade kao domaćice, dadilje, zidari, čistači, pomoćni radnici.

Trenutno u Rusiji živi oko 10 miliona migranata, uglavnom iseljenika iz republika bivšeg SSSR. Njihov doprinos ekonomiji i demografiji zemlje značajno premašuje troškove vezane za migraciju, ističu stručnjaci. Ekonomski profit za migrante i njihovu zemlju je takođe očigledan. 2009. godine gastarbajteri koji rade u Rusiji poslali su u svoje zemlje 19 milijardi dolara, što čini 2% ruskog unutrašnjeg bruto proizvoda. Radi poređenja: iz Nemačke migranti su izvezli 16 milijardi dolara, iz Italije 13, govori Vjačeslav Postavnjin.

Radi se o tome što u takvim zemljama kao što je Kirgizija, Tadžikistan, nažalost, radnih mesta je malo, ekonomija nije tako snažno razvijena. Naravno, razlika u platama je kolosalna. Ovde čak na maloplaćenom poslu oni dobijaju mnogo više nego što bi dobili kod sebe u domovini. A porodice su velike, treba ih hraniti. Zato je to svima povoljno. 50% unutrašnjeg bruto proizvoda Tadžikistana čini novac migranata koji oni šalju. U Moldaviji 30%. Tačnije zaista blagostanje tih zemalja zavisi u mnogome od novca migranata.

Ali ne smeju se zatvarati oči ni pred značajnim rizicima koje krije uvećanje migracije, pre svega nekontrolisano. Dovoljno je setiti se nedavnih nereda koje su priredile izbeglice iz Severne Afrike na italijanskom ostrvu Lampeduza. Još jedan primer su plamteća predgrađa Pariza. Istina, tako nisu operisali došljaci iz dalekih zemalja, već potomci migranata koji su dobili francusko državljanstvo, ali se nisu integrisali u društvo.

Zadatak svake države je da učini sve da migracija bude korisna. Radi toga se treba pobrinuti o ispravnoj raspodeli došljaka među regionima. Uvođenje ograničenja na dolazak strane radne snage dovodi samo do uvećanja priliva ilegalaca, tvrde ruski eksperti. Očigledno je jedno – bez strane radne snage se za sada ne može. Tako, po prognozama EU do 2050. će biti potrebno 100 miliona migranata, a Rusiji do 2025. godine 20 miliona.