Велика сеоба

Миграционе процесе немогуће је зауставити. Само у последњих 25 година број миграната у свету се удвостручио. У наредној деценији њихов број ће скочити још два пута. Са једне стране то несумњиво наговештава корист и оним земаљама одакле одлазе, и онима које их примају, и самим мигрантима. Са друге стране, не могу се затварати очи пред ризицима које крије у себи тај процес.

Експерти Светске банке израчунали су да ефекат потпуног отварања граница и слободног кретања становништва планете може да достигне 39 билиона долара у наредних 25 година. Ради поређења: сада само за помоћ сиромашним земљама годишње се троши 70 милијарди долара.

Захваљујући миграцији увећаће се запосленост становништва, унутрашњи бруто производ земаља, смањиће се ниво сиромаштва. Висококвалификовани страни стручњаци доприносе повећању ефикасности економије, стимулишући прилив инвестиција. Они проналазе нове продукте и услуге, што води такође до раста профита компанија и прихода радника. Управо имигранти су основали такве глобалне корпорације као Гугл или Интел. Нискоквалификовани мигранти заузимају она радна места која локално становништво сматра непривлачним. Они раде као домаћице, дадиље, зидари, чистачи, помоћни радници.

Тренутно у Русији живи око 10 милиона миграната, углавном исељеника из република бившег СССР. Њихов допринос економији и демографији земље значајно премашује трошкове везане за миграцију, истичу стручњаци. Економски профит за мигранте и њихову земљу је такође очигледан. 2009. године гастарбајтери који раде у Русији послали су у своје земље 19 милијарди долара, што чини 2% руског унутрашњег бруто производа. Ради поређења: из Немачке мигранти су извезли 16 милијарди долара, из Италије 13, говори Вјачеслав Поставњин.

Ради се о томе што у таквим земљама као што је Киргизија, Таџикистан, нажалост, радних места је мало, економија није тако снажно развијена. Наравно, разлика у платама је колосална. Овде чак на малоплаћеном послу они добијају много више него што би добили код себе у домовини. А породице су велике, треба их хранити. Зато је то свима повољно. 50% унутрашњег бруто производа Таџикистана чини новац миграната који они шаљу. У Молдавији 30%. Тачније заиста благостање тих земаља зависи у многоме од новца миграната.

Али не смеју се затварати очи ни пред значајним ризицима које крије увећање миграције, пре свега неконтролисано. Довољно је сетити се недавних нереда које су приредиле избеглице из Северне Африке на италијанском острву Лампедуза. Још један пример су пламтећа предграђа Париза. Истина, тако нису оперисали дошљаци из далеких земаља, већ потомци миграната који су добили француско држављанство, али се нису интегрисали у друштво.

Задатак сваке државе је да учини све да миграција буде корисна. Ради тога се треба побринути о исправној расподели дошљака међу регионима. Увођење ограничења на долазак стране радне снаге доводи само до увећања прилива илегалаца, тврде руски експерти. Очигледно је једно – без стране радне снаге се за сада не може. Тако, по прогнозама ЕУ до 2050. ће бити потребно 100 милиона миграната, а Русији до 2025. године 20 милиона.