Stogodišnjica rođenja obaveštajca i diplomate koji osujetio 1943. godine atentat na lidere antifašističke koalicije

Spoljna obaveštajna služba obeležava stogodišnjicu rođenja obaveštajca i diplomate koji je osujetio 1943. godine atentat na lidere antifašističke koalicije Staljina, Čerčila i Ruzvelta na Teheanskoj konferenciji. 28. avgusta navrašva se sto godina od rošenja Ivana Ivanovića Agajanca, majstora obaveštajnih operacija. Većina operacija koje je on planirao i izveo do danas nose oznaku „poverljivo“. Tim povodom sve manifestacije posvećene njegovom jubileju imaće zatvoreni karakter, pojasnio je Sergej Ivanov, rukovodilac pres-biroa Spoljne obaveštajne službe. Agajanc je sa 19. godina postao saradnik ekonomske uprave OGPU. Šest godina kasnije, 1936. godine, prebacili su ga u spoljnu obaveštajnu službu, 1937. uputili su ga na operativni rad u parišku rezidneturu. Kada je počeo Veliki Otadžbinski rat Agajanc je bio imenovan za rezidenta u Iranu. Jedna od malobrojnih operacija Agajanca koja je dostupna javnosti je otkrivanje i likviacija nacitičke agentske mreže u Iranu 1943. godine, kojom je rukovodio poznati diverzant oberšturmbanfirer SS Oto Skorceni. Na kraju je bio sprečen pokušaj obaveštajaca fašističke Nemačke da ubiju rukovodioce antifašističke koalicije Staljina, Ruzvelta i Čerčila za vreme Teheranske konferencije. Od 1948. godine Agajanc je rukovodio spoljnom obaveštajnom službom. Poslednja dužnost bila je zamenik čalenika Prve glavne uprave KGB. General-major Ivan Agajanc umro je 1968. godine. Bio je nagrađen ordenima Lenjina, Crvene zastave, Radne Crvene zastave, Otadžbinskog rata 2. stepena, oredenima Crvene Zvezde, mnogim medaljama, značkama Zaslužni radnik NKVD i Počasni saradnik dražvne bezbednosti.