Jedanaest godina od ubistva Ivana Stambolića

Stambolić je tog dana kidnapovan u Košutnjaku, nedaleko od restorana Golf.

Apel javnosti Srbije povodom nestanka Stambolića septembra 2000. godine potpisalo je oko 100 uglednih građana, a nedugo zatim formiran je Odbor za oslobađanje Stambolića.

Predsednik odbora za oslobađanje, Živorad Kovačević, govoreći krajem oktobra 2000. o misterioznom nestanku Stambolića, istakao je da Odbor neće dozvoliti da uglednog političara i privrednika proguta mrak, a da pri tome niko ne reaguje, posebno organi bezbednosti.

Zvanična istraga u Okružnom sudu u Beogradu počela je sredinom februara 2001, kada je pred istražnim sudijom izjavu dao Ivanov sin, Veljko Stambolić. Policija je posmrtne ostatke Stambolića pronašla 27. marta 2003. u okviru policijske akcije „Sablja” kada su, nakon što su uhapšene, progovorile njegove ubice, pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO).

Stambolićevi ostaci pronađeni su u jednoj jami na Fruškoj gori, a detalje o otmici i ubistvu obelodanio je pred novinarima tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović.

On je, između ostalog, saopštio tada da je motiv za ubistvo Stambolića bio politički, te da je on ubijen kao mogući kandidat na predsedničkim izborima održanim septembra 2000.

Specijalni sud u Beogradu je 2005. godine u presudi Stambolićevim ubicama zaključio da je komadant JSO Milorad Ulemek Legija, po nalogu Slobodana Miloševića, naredio pripadnicima svoje kriminalne grupe da ubiju Vuka Draškovića i otmu i ubiju Ivana Stambolića.

Presudu je dve godine kasnije potvrdio i Vrhovni sud Srbije.

Donoseći presudu sud je utvrdio stravične detalje u vezi s otmicom i ubistvom Ivana Stambolića.

Bivšeg predsednika Predsedništva Srbije oteli su pripadnici JSO Branko Berček i Nenad Šare. Uz obrazloženje da ga vode na informativni razgovor oni su ga uvukli na silu u kombi, a zatim odveli na Frušku goru.

Berček je s leđa, iz pištolja „bereta”, ispalio dva metka Stamboliću u potiljak, zatim su ga Ulemekovi „saborci” ubacili u jamu, posuli krečom, polili vodom i zakopali, a preko humke stavili panj.

Ivan Stambolić rođen je 1936, školovao se Ivanjici i Užicu, srednju industrijsku školu završio je u Rakovici, a Pravni fakultet u Beogradu. Radio je u „Ceru” Čačak, IMR-u u Rakovici i bio direktor „Tehnogasa”, potom, predsednik Privredne komore Beograda.

Bio je i poslanik Skupštine Srbije, predsednik Gradskog komiteta SK Beograda, predsednik Izvršnog veća Srbije, član i predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i predsednik Predsedništva Srbije.

U jednoj izjavi u proleće 2000. predvideo je pad Slobodana Miloševića, što je, po mnogima, bio razlog kasnijeg surovog „obačuna” s njim. Sukob nekada bliskih saradnika Miloševića i Stambolića kulminirao je na Osmoj sednici CK SKS 1987. koja je označila početak političkog uspona Slobodana Miloševića.

Stambolić je nakon odlaska sa političke scene rukovodio Jubmes bankom u Beogradu.

Sahranjen je 8. aprila 2003. na Topčiderskom groblju uz najviše državne počasti.