Једанаест година од убиства Ивана Стамболића

Стамболић је тог дана киднапован у Кошутњаку, недалеко од ресторана Голф.

Апел јавности Србије поводом нестанка Стамболића септембра 2000. године потписало је око 100 угледних грађана, а недуго затим формиран је Одбор за ослобађање Стамболића.

Председник одбора за ослобађање, Живорад Ковачевић, говорећи крајем октобра 2000. о мистериозном нестанку Стамболића, истакао је да Одбор неће дозволити да угледног политичара и привредника прогута мрак, а да при томе нико не реагује, посебно органи безбедности.

Званична истрага у Окружном суду у Београду почела је средином фебруара 2001, када је пред истражним судијом изјаву дао Иванов син, Вељко Стамболић. Полиција је посмртне остатке Стамболића пронашла 27. марта 2003. у оквиру полицијске акције „Сабља” када су, након што су ухапшене, проговориле његове убице, припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО).

Стамболићеви остаци пронађени су у једној јами на Фрушкој гори, а детаље о отмици и убиству обелоданио је пред новинарима тадашњи министар полиције Душан Михајловић.

Он је, између осталог, саопштио тада да је мотив за убиство Стамболића био политички, те да је он убијен као могући кандидат на председничким изборима одржаним септембра 2000.

Специјални суд у Београду је 2005. године у пресуди Стамболићевим убицама закључио да је комадант ЈСО Милорад Улемек Легија, по налогу Слободана Милошевића, наредио припадницима своје криминалне групе да убију Вука Драшковића и отму и убију Ивана Стамболића.

Пресуду је две године касније потврдио и Врховни суд Србије.

Доносећи пресуду суд је утврдио стравичне детаље у вези с отмицом и убиством Ивана Стамболића.

Бившег председника Председништва Србије отели су припадници ЈСО Бранко Берчек и Ненад Шаре. Уз образложење да га воде на информативни разговор они су га увукли на силу у комби, а затим одвели на Фрушку гору.

Берчек је с леђа, из пиштоља „берета”, испалио два метка Стамболићу у потиљак, затим су га Улемекови „саборци” убацили у јаму, посули кречом, полили водом и закопали, а преко хумке ставили пањ.

Иван Стамболић рођен је 1936, школовао се Ивањици и Ужицу, средњу индустријску школу завршио је у Раковици, а Правни факултет у Београду. Радио је у „Церу” Чачак, ИМР-у у Раковици и био директор „Техногаса”, потом, председник Привредне коморе Београда.

Био је и посланик Скупштине Србије, председник Градског комитета СК Београда, председник Извршног већа Србије, члан и председник Централног комитета Савеза комуниста Србије и председник Председништва Србије.

У једној изјави у пролеће 2000. предвидео је пад Слободана Милошевића, што је, по многима, био разлог каснијег суровог „обачуна” с њим. Сукоб некада блиских сарадника Милошевића и Стамболића кулминирао је на Осмој седници ЦК СКС 1987. која је означила почетак политичког успона Слободана Милошевића.

Стамболић је након одласка са политичке сцене руководио Јубмес банком у Београду.

Сахрањен је 8. априла 2003. на Топчидерском гробљу уз највише државне почасти.