U Rusiji startovala predizborna kampanja za Državnu dumu

U Rusiji je startovala predizborna kampanja za Državnu dumu. Tačka za odbrojavanje je objavljivanje ukaza Predsednika „O zakazivanju izbora za donji dom ruskog parlamenta šestog saziva za 4. decembar.“ Prvi put će se Državna duma birati na pet godine. Po drugi i poslednji put će za punovredno predstavljanje u parlamentu stranke morati da savladaju granicu od sedam procenata. Premda reforma političkog sistema u Rusiji već na ovim izborima pruža realnu šansu malim strankama da se pokažu i da budu zastupljene u parlamentu. I sudeći po svemu, ova kampanja sasvim sigurno neće biti dosadna i rutinska.

Očekuje se da će na izborima učestvovati svih sedam zvanično registrovanih političkih partija. Osim „velike parlamentarne četvorke“: „Jedinstvena Rusija“, Komunistička partija, Liberalno-demokratska i stranka „Pravedna Rusija“, koje se tradicionalno bore za poslanička mesta, revnost su pokazali i „Jabuka“ i „Patrioti Rusije“ i „Pravedna stvar“. Tako da donji dom ruskog parlamenta šestog saziva može postati reprezentativniji. Razlog je smanjenje prelazne izborne barijere. Podsetićemo da će za sledeće izbore za Državnu dumu ona još uvek ostati sedam procenata, ali partije, koje skupe 6 odsto glasova dobiće po 2 poslaničke fotelje, a 5 odsto – po jednu.

Glavna intriga u predstojećoj kampanji je koliko će „Jedinstvena Rusija uspeti da odbrani svoje pozicije u Državnoj dumi, smatra predsednik Fonda „Politika“ Vjačeslav Nikonov.

„Jedinstvena Rusija“ se pozicionira kao konzervativna partija, koja brani principe tradicionalne evropske-socijal demokratije, možda po nečemu čak i hrišćanske demokratije. Ona u principu apeluje na čitavo stanovništvo. U datom slučaju, na njegove najaktivnije slojeve, na one koji su realno uključeni u procese realizacije vlasti u zemlji. To je stranka koja se zalaže za tržišnu ekonomiju, koju reguliše država, za Rusiju kao samostalni centar savremenog sveta i jedan od polova višepolarnosti.

Prirodno je da će se ostale stranke potruditi da učine sve da ne dozvole „jedinstvenim Rusima“ da prikupe 300 mandata i sačuvaju ustavnu većinu. Na primer, lider „Pravedne stvari“ milijarder Mihail Prohorov je na sastanku s predsednikom Rusije predložio da se partija, koja pobedi na izborima za dumu ograniči na 226 mesta u parlamentu. A u svom programu on poziva na fiksiranju cena za usluge državnih monopolija, strogu kontrolu državnih kompanija i činovnika. Očigledno, ovo je u izvesnoj meri uticalo na to da se broj njenih pristalica, po podacima socijalnih anketa, blago povećava. U avgustu je on porastao do tri procenta u odnosu na jedan s početka godine, smatra stručnjak, ali se naravno, ove cifre ne mogu porediti s 54 odsto „Jedinstvene Rusije“. Barijeru od pet procenata zasad ne mogu da savladaju levo-liberalne stranke: „Patrioti Rusije“ i „Jabuka“. Do avgusta su sakupili samo po jedan procenat pristalica, ističe Vjačeslav Nikonov.

Što se tiče leve strane ruskog političkog spektra – Komunističke partije, njen rejting je stabilan i iznosi 18 procenata birača, a potencijalni elektorat se, čini se, menja, smatra predsednik instituta za Nacionalnu strategiju Mihail Remizov.

Elektorat KPRF postaje sve raznolikiji. To više nisu nekadašnji penzioneri, nostalgični za SSSR. Među njihovim potencijalnim biračima se pojavljuju „novi nezadovoljnici“. Lavovski deo njihovih nezadovoljnika pripada KPRF, koja zadržava poziciju glavne opozicione stranke, kao što se odražava i na njen rejting.

Što se tiče liberalno-demokratske stranke, koja danas po socijalnim anketama zauzima treće mesto s 13 posto glasova. Njen auditorijum je usmeren prema pozicijama elektorata, koji oseća nacionalističke komplekse, smatra Vjačeslav Nikonov. 

Jedna od intriga kampanje sastoji se u tome da li će stranka „Pravedna Rusija“ ući u novi parlament smatra Mihail Remizov. Njen ciljni auditorijum je neideologizovana srednja klasa, koji zasad nije tako velik, ističe politikolog.

Kako će se „Pravedna stvar“ i „Pravedna Rusija“ boriti za vanideološki protestni elektorat. I što je zanimljivo, bez obzira na to što se ove partije nalaze na različitim krajevima političkog spektra – s leve i desne strane, one teže ka tome da rade na polju umerenog, poštovanog protestnog elektorata, koji ne želi da glasa za KPRF. Ako pogledamo program esera i „Pravedne stvari“ vidi se da su slični po osnovnim polazištima.

Međutim, mnogi politikolozi ističu da će posle smenjivanja njenog lidera Sergeja Mironova s dužnosti predsednika Saveta Federacije to biti prilično problematično. Zaista, eseri zasad ne mogu da se pohvale potrebnim brojem glasova za stvaranje punovredne frakcije. Danas je to svega 6 procenata.

Sad se sve partije bez izuzetka spremaju za organizovanje kongresa – oni će se održati praktično istovremeno, u septembru. Na njima će konačno biti utvrđeni birački spiskovi.