У Русији стартовала предизборна кампања за Државну думу

У Русији је стартовала предизборна кампања за Државну думу. Тачка за одбројавање је објављивање указа Председника „О заказивању избора за доњи дом руског парламента шестог сазива за 4. децембар.“ Први пут ће се Државна дума бирати на пет године. По други и последњи пут ће за пуновредно представљање у парламенту странке морати да савладају границу од седам процената. Премда реформа политичког система у Русији већ на овим изборима пружа реалну шансу малим странкама да се покажу и да буду заступљене у парламенту. И судећи по свему, ова кампања сасвим сигурно неће бити досадна и рутинска.

Очекује се да ће на изборима учествовати свих седам званично регистрованих политичких партија. Осим „велике парламентарне четворке“: „Јединствена Русија“, Комунистичка партија, Либерално-демократска и странка „Праведна Русија“, које се традиционално боре за посланичка места, ревност су показали и „Јабука“ и „Патриоти Русије“ и „Праведна ствар“. Тако да доњи дом руског парламента шестог сазива може постати репрезентативнији. Разлог је смањење прелазне изборне баријере. Подсетићемо да ће за следеће изборе за Државну думу она још увек остати седам процената, али партије, које скупе 6 одсто гласова добиће по 2 посланичке фотеље, а 5 одсто – по једну.

Главна интрига у предстојећој кампањи је колико ће „Јединствена Русија успети да одбрани своје позиције у Државној думи, сматра председник Фонда „Политика“ Вјачеслав Никонов.

„Јединствена Русија“ се позиционира као конзервативна партија, која брани принципе традиционалне европске-социјал демократије, можда по нечему чак и хришћанске демократије. Она у принципу апелује на читаво становништво. У датом случају, на његове најактивније слојеве, на оне који су реално укључени у процесе реализације власти у земљи. То је странка која се залаже за тржишну економију, коју регулише држава, за Русију као самостални центар савременог света и један од полова вишеполарности.

Природно је да ће се остале странке потрудити да учине све да не дозволе „јединственим Русима“ да прикупе 300 мандата и сачувају уставну већину. На пример, лидер „Праведне ствари“ милијардер Михаил Прохоров је на састанку с председником Русије предложио да се партија, која победи на изборима за думу ограничи на 226 места у парламенту. А у свом програму он позива на фиксирању цена за услуге државних монополија, строгу контролу државних компанија и чиновника. Очигледно, ово је у извесној мери утицало на то да се број њених присталица, по подацима социјалних анкета, благо повећава. У августу је он порастао до три процента у односу на један с почетка године, сматра стручњак, али се наравно, ове цифре не могу поредити с 54 одсто „Јединствене Русије“. Баријеру од пет процената засад не могу да савладају лево-либералне странке: „Патриоти Русије“ и „Јабука“. До августа су сакупили само по један проценат присталица, истиче Вјачеслав Никонов.

Што се тиче леве стране руског политичког спектра – Комунистичке партије, њен рејтинг је стабилан и износи 18 процената бирача, а потенцијални електорат се, чини се, мења, сматра председник института за Националну стратегију Михаил Ремизов.

Електорат КПРФ постаје све разноликији. То више нису некадашњи пензионери, носталгични за СССР. Међу њиховим потенцијалним бирачима се појављују „нови незадовољници“. Лавовски део њихових незадовољника припада КПРФ, која задржава позицију главне опозиционе странке, као што се одражава и на њен рејтинг.

Што се тиче либерално-демократске странке, која данас по социјалним анкетама заузима треће место с 13 посто гласова. Њен аудиторијум је усмерен према позицијама електората, који осећа националистичке комплексе, сматра Вјачеслав Никонов. 

Једна од интрига кампање састоји се у томе да ли ће странка „Праведна Русија“ ући у нови парламент сматра Михаил Ремизов. Њен циљни аудиторијум је неидеологизована средња класа, који засад није тако велик, истиче политиколог.

Како ће се „Праведна ствар“ и „Праведна Русија“ борити за ванидеолошки протестни електорат. И што је занимљиво, без обзира на то што се ове партије налазе на различитим крајевима политичког спектра – с леве и десне стране, оне теже ка томе да раде на пољу умереног, поштованог протестног електората, који не жели да гласа за КПРФ. Ако погледамо програм есера и „Праведне ствари“ види се да су слични по основним полазиштима.

Међутим, многи политиколози истичу да ће после смењивања њеног лидера Сергеја Миронова с дужности председника Савета Федерације то бити прилично проблематично. Заиста, есери засад не могу да се похвале потребним бројем гласова за стварање пуновредне фракције. Данас је то свега 6 процената.

Сад се све партије без изузетка спремају за организовање конгреса – они ће се одржати практично истовремено, у септембру. На њима ће коначно бити утврђени бирачки спискови.