Rusija-Sirija: tananosti istočnjačkog dijaloga

Sirijska kriza treba da bude regulisana bez spoljne intervencije. Ovo je izjavio specijalni predstavnik predsednika Rusije za Afriku, šef Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Mihail Margelov. On je izveo zaključke nakon susreta sa sirijskim pravobraniocima i opozicionim političarima koji se nalaze u Siriji. U vezi s ovim oponenti predsednika Bašara Asada se posebno nadaju posredovanju Moskve u regulisanju krize unutar Sirije.

Delegacija sirijske opozicije je vrlo raznovrsna po religioznom sastavu. U Moskvu su doputovali iz različitih zemalja u kojima žive u emigraciji. Na čelu pregovarača je poznati pravobranilac Amar Kurabi, predsednik izvršnog biroa Sirijske konferencije za promene. Na konsultacijama je takođe učestvovao delegat Kurda. Dakle, Rusija održava kontakte s najširim spektrom političkih snaga Sirije i ne isključuje mogućnost da posadi opozicionare za pregovarački sto s vlastima u zemlji, izjavio je Mihail Margelov.

Sigurni smo da samo sirijski narod bez bilo kakvog spoljnog mešanja ima prava i da je u stanju da reši probleme koji se danas nalaze pred sirijskim društvom. Rusija je zainteresovana za to da političko rešenje krize u Siriji nastupi što pre. S velikim zadovoljstvom smo danas čuli da se sirijska opozicija ne zalaže protiv političkog rešenja krize u zemlji.

Šef sirijske delegacije Amar Kurabi se složio s ruskim senatorom u tome da je dijalog efikasno i važno sredstvo za prevladavanje konflikata. On je ujedno naglasio da između sirijskih vlasti i opozicije decenijama postoji kriza poverenja, koja im ne dozvoljava da se ozbiljno odnose ni prema reformama koje se sprovode, ni prema pozivima vlasti za početak nacionalnog dijaloga.

Rusija je prijateljska zemlja sirijskog naroda i njena uloga je veoma važna u regionu. Pregovori u Moskvi su pokazali da se naše pozicije u mnogome podudaraju.

Podsetićemo da demonstracije protiv vlade u Sirji traju već pola godine. Opozicija zahteva ostavku predsednika Bašara Asada i političke reforme. Asad je obećao da će promeniti Ustav i sprovesti reforme. Međutim, krvoproliće ne prestaje. Svakog novog dana u Siriji gde je po podacima OUN za pola godine već poginulo preko 2 hiljade ljudi, raste broj žrtava. U međuvremenu Zapad je sirijskim vlastima pripretio oštrim sankcijama. Sjedinjene Države i Evropska unija su podržali sirijske opozicionare pozvavši Asada da podnese ostavku i uveli su zabranu za isporuke naftnih derivata iz Sirije.

Sa svoje strane Rusija daje izjave o nedopustivosti mešanja u unutrašnje stvari Damaska. Ranije, u intervjuu za televizijski kanal „Evronjuz“ predsednik Dmitrij Medvedev je pozvao Zapad da ne idealizuje situaciju u Siriji zato što ona, po njegovim rečima, „nije sterilna“. Oni koji istupaju s parolama protiv vlade nisu prosto pristalice rafinirane evropske demokratije, to su vrlo različiti ljudi. Neki od njih su ekstremisti, neki se čak mogu nazvati i teroristima. Treba polaziti od balansa snaga i interesa, istakao je ruski predsednik.

Moskva se takođe zalaže protiv donošenja sankcija SB OUN prema Siriji plašeći se da to kao u slučaju s Libijom, može dovesti do eskalacije konflikta.

Opozicija očekuje skori dolazak ruskih parlamentaraca u Siriju kako bi oni na licu mesta mogli da vide šta se dešava u zemlji. O ovakvoj mogućnosti je u toku pregovora s oponentima Bašara Asada izjavio Mihail Margelov. A u ponedeljak specijalnom predstavniku predsednika za Afriku predstoji sastanak s drugom stranom u sukobu: u Moskvu će doputovati predstavnici sirijske vlade.