Русија-Сирија: тананости источњачког дијалога

Сиријска криза треба да буде регулисана без спољне интервенције. Ово је изјавио специјални представник председника Русије за Африку, шеф Комитета Савета Федерације за међународне послове Михаил Маргелов. Он је извео закључке након сусрета са сиријским правобраниоцима и опозиционим политичарима који се налазе у Сирији. У вези с овим опоненти председника Башара Асада се посебно надају посредовању Москве у регулисању кризе унутар Сирије.

Делегација сиријске опозиције је врло разноврсна по религиозном саставу. У Москву су допутовали из различитих земаља у којима живе у емиграцији. На челу преговарача је познати правобранилац Амар Кураби, председник извршног бироа Сиријске конференције за промене. На консултацијама је такође учествовао делегат Курда. Дакле, Русија одржава контакте с најширим спектром политичких снага Сирије и не искључује могућност да посади опозиционаре за преговарачки сто с властима у земљи, изјавио је Михаил Маргелов.

Сигурни смо да само сиријски народ без било каквог спољног мешања има права и да је у стању да реши проблеме који се данас налазе пред сиријским друштвом. Русија је заинтересована за то да политичко решење кризе у Сирији наступи што пре. С великим задовољством смо данас чули да се сиријска опозиција не залаже против политичког решења кризе у земљи.

Шеф сиријске делегације Амар Кураби се сложио с руским сенатором у томе да је дијалог ефикасно и важно средство за превладавање конфликата. Он је уједно нагласио да између сиријских власти и опозиције деценијама постоји криза поверења, која им не дозвољава да се озбиљно односе ни према реформама које се спроводе, ни према позивима власти за почетак националног дијалога.

Русија је пријатељска земља сиријског народа и њена улога је веома важна у региону. Преговори у Москви су показали да се наше позиције у многоме подударају.

Подсетићемо да демонстрације против владе у Сирји трају већ пола године. Опозиција захтева оставку председника Башара Асада и политичке реформе. Асад је обећао да ће променити Устав и спровести реформе. Међутим, крвопролиће не престаје. Сваког новог дана у Сирији где је по подацима ОУН за пола године већ погинуло преко 2 хиљаде људи, расте број жртава. У међувремену Запад је сиријским властима припретио оштрим санкцијама. Сједињене Државе и Европска унија су подржали сиријске опозиционаре позвавши Асада да поднесе оставку и увели су забрану за испоруке нафтних деривата из Сирије.

Са своје стране Русија даје изјаве о недопустивости мешања у унутрашње ствари Дамаска. Раније, у интервјуу за телевизијски канал „Евроњуз“ председник Дмитриј Медведев је позвао Запад да не идеализује ситуацију у Сирији зато што она, по његовим речима, „није стерилна“. Они који иступају с паролама против владе нису просто присталице рафиниране европске демократије, то су врло различити људи. Неки од њих су екстремисти, неки се чак могу назвати и терористима. Треба полазити од баланса снага и интереса, истакао је руски председник.

Москва се такође залаже против доношења санкција СБ ОУН према Сирији плашећи се да то као у случају с Либијом, може довести до ескалације конфликта.

Опозиција очекује скори долазак руских парламентараца у Сирију како би они на лицу места могли да виде шта се дешава у земљи. О оваквој могућности је у току преговора с опонентима Башара Асада изјавио Михаил Маргелов. А у понедељак специјалном представнику председника за Африку предстоји састанак с другом страном у сукобу: у Москву ће допутовати представници сиријске владе.