Rusija ne isporučuje oružje na mesta oružanih sukoba

Rusija ne isporučuje oružje na mesta oružanih sukoba. Ovo je izjavio vojni stručnjak, glavni urednik časopisa „Narodna odbrana“ Igor Korotčenko u odgovor na optužbe međunarodne organizacije Amnesty International za isporuku ruskog oružja u Bahrein, Egipat, Libiju, Siriju i Jemen.

Rusija je dospela među 11 glavnih prodavaca oružja ovim zemljama uoči „arapskog proleća“. Predsednik predstavništva Amnesty International u Rusiji Sergej Nikitin je ovako prokomentarisao motive objavljivanja referata o svetskoj trgovini oružjem.

Uz pomoć ovog oružja kršena su prava čoveka, ubijano je mirno stanovništvo. Sve do 2011. godine SAD, Rusija, Bugarska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, Turska, Ukrajina i Češka su u većim ili manjim partijama isporučivale oružje autoritarnim režimima na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Vlade su zaista zatvarale oči na postojanje očigledne pretnje da ovo oružje može biti upotrebljeno za gušenje narodnih protesta.

Međutim, postoje međunarodni ugovori i rezolucije SB OUN, koji stavljaju embargo na trgovinu oružjem s diktatorskim režimima. I Rusija ih nije kršila, istakao je Igor Korotčenko.

Rusija ne isporučuje oružje na mesta oružanog sukoba, ali se prilikom prodaje oružja uvek rukovodimo kompleksnom analizom situacije u regionu. Zato svi pokušaji da se okrivimo za to da navodno naše oružje predstavlja katalizator ovih ili onih procesa u zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike jesu zlonamerna laž. Prodajući oružje Rusija uvek dobija sertifikat konačnog korisnika. To znači da zemlja-kupac oružja garantuje da ono neće dospeti u treće zemlje.

Međutim, oružje – rusko, američko, francusko i britansko – izvađeno je iz arsenala zemalja „arapskog proleća“ za pucanje po mirnim građanima, tvrdi Amnesty International. S ovim niko ne spori. Režim primene oružja u svakoj zemlji propisuju isključivo unutrašnji zakoni. Amnesty International nudi da za zatštitu prava čoveka intervenciju u ovaj proces. Evo šta je o tome rekao predsednik predstavništva Amnesty International u Rusiji Sergej Nikitin:

Svaka planirana isporuka oružja treba da bude podvrgnuta temeljnoj međunarodnoj proceni. I u slučaju da postoji ozbiljna pretnja da će se oružje koje se isporučuje koristiti ili da će pomagati u grubom kršenju prava čoveka, ovakva isporuka treba odmah da bude obustavljena.

Na osnovu toga Amnesty International predlaže da se zaključi nekakav međunarodni sporazum. Dokument treba da spreči isporuku oružja u zemlje gde ga vladajući režim može iskoristiti protiv sopstvenog naroda. Kao i mogućnost obustavljanja izvoza u slučaju da postoji opasnost da će prava čoveka biti narušena. Međutim, to je već zaštita prava čoveka uz pomoć kršenja drugog prava – na poštovanje suvereniteta država. Mišljenje Igora Korotčenka:

Isporuka oružja bilo kojim zemljama je pitanje suverenog prava Rusije kao odgovornog člana OUN. U slučaju postojanja mehanizma, koji predlaže Amnesty International naši konkurenti, pre svega Francuska, Velika Britanija i SAD sa zadovoljstvom će iskoristiti bilo koje političke poluge kako bi diskreditovale i Rusiju i njene partnere u vojno-tehničkoj saradnji, staviće veto na ovakvu saradnju. Zato sporazum u obliku koji predlaže Amnesty International nije potreban. Ne samo to, s pravne tačke gledišta, njegovo zaključivanje izgleda vrlo sumnjivo.

Međutim, očigledna je druga stvar – međunarodni mehanizmi, koji propisuju pitanja trgovine i primene oružja treba da budu usavršeni. Između ostalog, Rusija je pripremila nacrt rezolucije SB OUN o kontroli prenosnih zenitno-raketnih kompleksa, koje je Libija kupila za vreme Gadafijeve vladavine. On je upućen četiri druga člana SB OUN. U dokumentu se sadrži apel da se preduzmu delotvorne mere kako bi se sprečilo da ovo oružje dospe u ruke regionalnog odeljenja „Al-Kaide“.