Русија не испоручује оружје на места оружаних сукоба

Русија не испоручује оружје на места оружаних сукоба. Ово је изјавио војни стручњак, главни уредник часописа „Народна одбрана“ Игор Коротченко у одговор на оптужбе међународне организације Amnesty International за испоруку руског оружја у Бахреин, Египат, Либију, Сирију и Јемен.

Русија је доспела међу 11 главних продаваца оружја овим земљама уочи „арапског пролећа“. Председник представништва Amnesty International у Русији Сергеј Никитин је овако прокоментарисао мотиве објављивања реферата о светској трговини оружјем.

Уз помоћ овог оружја кршена су права човека, убијано је мирно становништво. Све до 2011. године САД, Русија, Бугарска, Немачка, Италија, Велика Британија, Турска, Украјина и Чешка су у већим или мањим партијама испоручивале оружје ауторитарним режимима на Блиском Истоку и у Северној Африци. Владе су заиста затварале очи на постојање очигледне претње да ово оружје може бити употребљено за гушење народних протеста.

Међутим, постоје међународни уговори и резолуције СБ ОУН, који стављају ембарго на трговину оружјем с диктаторским режимима. И Русија их није кршила, истакао је Игор Коротченко.

Русија не испоручује оружје на места оружаног сукоба, али се приликом продаје оружја увек руководимо комплексном анализом ситуације у региону. Зато сви покушаји да се окривимо за то да наводно наше оружје представља катализатор ових или оних процеса у земљама Блиског Истока и Северне Африке јесу злонамерна лаж. Продајући оружје Русија увек добија сертификат коначног корисника. То значи да земља-купац оружја гарантује да оно неће доспети у треће земље.

Међутим, оружје – руско, америчко, француско и британско – извађено је из арсенала земаља „арапског пролећа“ за пуцање по мирним грађанима, тврди Amnesty International. С овим нико не спори. Режим примене оружја у свакој земљи прописују искључиво унутрашњи закони. Amnesty International нуди да за затштиту права човека интервенцију у овај процес. Ево шта је о томе рекао председник представништва Amnesty International у Русији Сергеј Никитин:

Свака планирана испорука оружја треба да буде подвргнута темељној међународној процени. И у случају да постоји озбиљна претња да ће се оружје које се испоручује користити или да ће помагати у грубом кршењу права човека, оваква испорука треба одмах да буде обустављена.

На основу тога Amnesty International предлаже да се закључи некакав међународни споразум. Документ треба да спречи испоруку оружја у земље где га владајући режим може искористити против сопственог народа. Као и могућност обустављања извоза у случају да постоји опасност да ће права човека бити нарушена. Међутим, то је већ заштита права човека уз помоћ кршења другог права – на поштовање суверенитета држава. Мишљење Игора Коротченка:

Испорука оружја било којим земљама је питање сувереног права Русије као одговорног члана ОУН. У случају постојања механизма, који предлаже Amnesty International наши конкуренти, пре свега Француска, Велика Британија и САД са задовољством ће искористити било које политичке полуге како би дискредитовале и Русију и њене партнере у војно-техничкој сарадњи, ставиће вето на овакву сарадњу. Зато споразум у облику који предлаже Amnesty International није потребан. Не само то, с правне тачке гледишта, његово закључивање изгледа врло сумњиво.

Међутим, очигледна је друга ствар – међународни механизми, који прописују питања трговине и примене оружја треба да буду усавршени. Између осталог, Русија је припремила нацрт резолуције СБ ОУН о контроли преносних зенитно-ракетних комплекса, које је Либија купила за време Гадафијеве владавине. Он је упућен четири друга члана СБ ОУН. У документу се садржи апел да се предузму делотворне мере како би се спречило да ово оружје доспе у руке регионалног одељења „Ал-Каиде“.