Južni tok prodire u Evropu

Bugarska je objavila cevovod Južni tok, čiji će deo biti sagrađen na teritoriji te zemlje, objektom od nacionalnog značaja.

Ruske vlasti i rukovodstvo Gasprom, izgleda, uspeli su da promene negativnu tendenciju u odnosu prema najvećoj ruskoj kompaniji. Kako se saznalo, neke zemlje Starog Sveta i Evrokomisija su spremne da revidiraju svoj odnos prema projektima tog koncerna. Najperspektivniji projekat Gasproma (posle Severnog toka, koji je već proradio) Južni tok je stekao u Bugarskoj status objekta od nacionalnog značaja. To znači da će sve pravne, administrativne i poreske formalnosti biti smanjene na minimalne, a vlasti se obavezuju da pruže maksimalnu podršku Gaspromu.

Karakteristično je da je put Bugarske ka takvom rešenju bio težak, u jednoj etapi Sofija se zamalo posvađala s Moskvom. 2010. godine su strane otklonile nesuglasice, dogovorivši se o formiranju mešovitog preduzeća. Međutim, glavno nije to. Sofija  je skoro demonstrativno istupila protiv stava Brisela koji poslednjih godina nameće Rusiji Treći energetski paket i druge uslove, koji smetaju gasnoj saradnji. Komentar direktora Fonda energetskog razvoja Sergeja Pikina.

Danas je zadatak svih zemalja EU maksimalno privlačenje investicija u taj region. Bugarska je svesna da su investicije koji prate izgradnju Južnog toka ozbiljne, one iznose milijarde evra. Zato su zemlje EU zainteresovane za saradnju s investitorima. Ranije je Evropa  mogla da bira investitore, međutim, u uslovima krize stav država se promenio.

Međutim, problem je u tome što Južni tok potpada pod delovanje Trećeg energetskog paketa, u skladu SA kojim cevovod može da bude iskorišćen od strane trećih lica, a biznis za transportovanje i prodaju gasa mora da bude razdvojen, što ne odgovara Gaspromu. Situaciju bi moglo da promeni pružanje Južnom toku statusa transevropske sirovinske infrastrukture. Ranije Brisel bio kategorično protiv, ali je tonalitet retorike sada promenjen. Evrokomesar za energetiku Ginter Etinger