Јужни ток продире у Европу

Бугарска је објавила цевовод Јужни ток, чији ће део бити саграђен на територији те земље, објектом од националног значаја.

Руске власти и руководство Гаспром, изгледа, успели су да промене негативну тенденцију у односу према највећој руској компанији. Како се сазнало, неке земље Старог Света и Еврокомисија су спремне да ревидирају свој однос према пројектима тог концерна. Најперспективнији пројекат Гаспрома (после Северног тока, који је већ прорадио) Јужни ток је стекао у Бугарској статус објекта од националног значаја. То значи да ће све правне, административне и пореске формалности бити смањене на минималне, а власти се обавезују да пруже максималну подршку Гаспрому.

Карактеристично је да је пут Бугарске ка таквом решењу био тежак, у једној етапи Софија се замало посвађала с Москвом. 2010. године су стране отклониле несугласице, договоривши се о формирању мешовитог предузећа. Међутим, главно није то. Софија  је скоро демонстративно иступила против става Брисела који последњих година намеће Русији Трећи енергетски пакет и друге услове, који сметају гасној сарадњи. Коментар директора Фонда енергетског развоја Сергеја Пикина.

Данас је задатак свих земаља ЕУ максимално привлачење инвестиција у тај регион. Бугарска је свесна да су инвестиције који прате изградњу Јужног тока озбиљне, оне износе милијарде евра. Зато су земље ЕУ заинтересоване за сарадњу с инвеститорима. Раније је Европа  могла да бира инвеститоре, међутим, у условима кризе став држава се променио.

Међутим, проблем је у томе што Јужни ток потпада под деловање Трећег енергетског пакета, у складу СА којим цевовод може да буде искоришћен од стране трећих лица, а бизнис за транспортовање и продају гаса мора да буде раздвојен, што не одговара Гаспрому. Ситуацију би могло да промени пружање Јужном току статуса трансевропске сировинске инфраструктуре. Раније Брисел био категорично против, али је тоналитет реторике сада промењен. Еврокомесар за енергетику Гинтер Етингер