Da li je Brejvik šizofreničar ili čovek ideje?

22. jula 2011. godine Anders Brejvik, koji potiče iz porodice norveškog diplomate Jensa Brejvika, počinio je najveći teroristički akt u istoriji Norveške. Tragičan rezultat je 77 poginulih i skoro 100 ranjenih. Zločin je potresao Evropu i svet. On je primorao ljude da se ponovo zamisle nad politikom multikulturalizma – mirne koegzistencije različitih kultura u jednoj zemlji – čiji su krah nekoliko meseci pre terorističkog akta konstatovali vodeći evropski političari.

Brejvik je temeljno pripremio zločin. Prvi akt čudovišne drame predstavljalo je miniranje minibusa pored kompleksa vladinih zgrada u centru Osla. Zatim se zločinac uputio na ostrvo Utoja u omladinski kamp vladajuće Norveške radničke partije. Tamo je izdajući se za agenta specijalnih službi Brejvik okupio ljude na odmoru navodno radi obavljanja obuke iz bezbednosti i ravnomerno ih je streljao sat i po vremena. Jedinici milicije koja je došla na poziva za uzbunu predao se bez pružanja otpora.

Ovaj događaj je šokirao malu i mirnu Norvešku. Osim toga, uoči terorističkog akta Brejvik je na internetu objavio manifest u kojem je žestokoj kritici podvrgavao politiku multikulturalizma, kao i „grehove“ savremenog društva: emancipaciju i homoseksualizam.

To što se tragedija dogodila u Norveškoj gde je angažovanje predstavnika drugih nacija zvanična politika, ni iz daleka nije slučajno, smatra stručnjak u oblasti bezbednosti Dmitrij Danilov.

U Evropi se odavno razmatra problem koji nije povezan prosto s terorizmom, već i s određenom radikalizacijom i konfliktima između društva i vlasti. Ma koliko da govorimo o tome da li je fenomen Brejvika povezan s njegovim ličnim psihološkim osobinama ili, na primer, pogromi u Londonu s političkim motivima, problem svejedno postoji. Zato se u Evropi danas ozbiljno razmatraju pitanja unutrašnje bezbednosti. Ne radi se samo o tome da se prosto traže mere za suprotstavljanje sličnim pojavama, već da se zaključi socijalni sporazum između društva i vlasti.

Međutim, dok su političari govorili o formiranju nove socijalne ravnoteže Brejvik je skrupulozno proučavao situaciju u Evropi u kojoj se muslimansko stanovništvo povećava iz godine u godinu. Međutim, smatrao je da je previše jednostavan i „neefikasan“ put da izabere za svoju metu obične imigrante, tim pre što se on vrlo teško može nazvati jarosnim islamofobom i rasistom. Prosto, Brejvik je smatrao da svaka civilizacija treba da postoji zasebno. Upravo zbog toga je naneo udarac po levim vladajućim snagama u zemlji, za koje je ozloglašeni multikulturalizam jedan od osnovnih političkih principa. Upravo njih je on okrivio za nadolazeći „zalazak Evrope“, u kojoj će po njegovim računicama za 70 godina 6 od 10 stanovnika biti muslimani.

Brejvik je akumulirao činjenicu da određeni deo Evropljana ne prihvata ljude druge religije i kulture, naglasio je stručnjak Instituta za Evropu Vladislav Belov.

Norveška je zemlja na čijem primeru se mogu razmatrati opasnosti povezane s nacionalizmom i s levičarskim radikalizmom. Sam Brejvik nije predstavnik celovitog pokreta. On je usamljenik. Međutim, ovakvih usamljenika može biti mnogo. Zato su glavne lekcije za vlade i građane da nastave za traganjem puteva integracije u evropsku zajednicu predstavnika drugih nacija i instrumentima za koegzistencijom različitih religija u Evropi uz dominantnu ulogu judeo-hrišćanske religije i kulture.

Nakon mnogobrojnih ekspertiza norveška medicina je proglasila Andersa Brejvika psihički nenormalnim. To znači da mu ne preti sud i zatvorska kazna. Mnogi stručnjaci ovu odluku smatraju političkom. Glavni zadatak je da se ne dozvoli zvanično suđenje o ovom predmetu u toku kojeg Brejvik može još jednom da izloži svoju poziciju i razloge koji su ga naveli na zločin. Jer tada mnogi nacionalistički raspoloženi Evropljani mogu od njega da načine svoju „ikonu“, idejnog borca s poplavom stranaca. I ne samo to, Brejvik može steći sledbenike. Plodno tle u Evropi za to je odavno spremno.