Да ли је Брејвик шизофреничар или човек идеје?

22. јула 2011. године Андерс Брејвик, који потиче из породице норвешког дипломате Јенса Брејвика, починио је највећи терористички акт у историји Норвешке. Трагичан резултат је 77 погинулих и скоро 100 рањених. Злочин је потресао Европу и свет. Он је приморао људе да се поново замисле над политиком мултикултурализма – мирне коегзистенције различитих култура у једној земљи – чији су крах неколико месеци пре терористичког акта констатовали водећи европски политичари.

Брејвик је темељно припремио злочин. Први акт чудовишне драме представљало је минирање минибуса поред комплекса владиних зграда у центру Осла. Затим се злочинац упутио на острво Утоја у омладински камп владајуће Норвешке радничке партије. Тамо је издајући се за агента специјалних служби Брејвик окупио људе на одмору наводно ради обављања обуке из безбедности и равномерно их је стрељао сат и по времена. Јединици милиције која је дошла на позива за узбуну предао се без пружања отпора.

Овај догађај је шокирао малу и мирну Норвешку. Осим тога, уочи терористичког акта Брејвик је на интернету објавио манифест у којем је жестокој критици подвргавао политику мултикултурализма, као и „грехове“ савременог друштва: еманципацију и хомосексуализам.

То што се трагедија догодила у Норвешкој где је ангажовање представника других нација званична политика, ни из далека није случајно, сматра стручњак у области безбедности Дмитриј Данилов.

У Европи се одавно разматра проблем који није повезан просто с тероризмом, већ и с одређеном радикализацијом и конфликтима између друштва и власти. Ма колико да говоримо о томе да ли је феномен Брејвика повезан с његовим личним психолошким особинама или, на пример, погроми у Лондону с политичким мотивима, проблем свеједно постоји. Зато се у Европи данас озбиљно разматрају питања унутрашње безбедности. Не ради се само о томе да се просто траже мере за супротстављање сличним појавама, већ да се закључи социјални споразум између друштва и власти.

Међутим, док су политичари говорили о формирању нове социјалне равнотеже Брејвик је скрупулозно проучавао ситуацију у Европи у којој се муслиманско становништво повећава из године у годину. Међутим, сматрао је да је превише једноставан и „неефикасан“ пут да изабере за своју мету обичне имигранте, тим пре што се он врло тешко може назвати јаросним исламофобом и расистом. Просто, Брејвик је сматрао да свака цивилизација треба да постоји засебно. Управо због тога је нанео ударац по левим владајућим снагама у земљи, за које је озлоглашени мултикултурализам један од основних политичких принципа. Управо њих је он окривио за надолазећи „залазак Европе“, у којој ће по његовим рачуницама за 70 година 6 од 10 становника бити муслимани.

Брејвик је акумулирао чињеницу да одређени део Европљана не прихвата људе друге религије и културе, нагласио је стручњак Института за Европу Владислав Белов.

Норвешка је земља на чијем примеру се могу разматрати опасности повезане с национализмом и с левичарским радикализмом. Сам Брејвик није представник целовитог покрета. Он је усамљеник. Међутим, оваквих усамљеника може бити много. Зато су главне лекције за владе и грађане да наставе за трагањем путева интеграције у европску заједницу представника других нација и инструментима за коегзистенцијом различитих религија у Европи уз доминантну улогу јудео-хришћанске религије и културе.

Након многобројних експертиза норвешка медицина је прогласила Андерса Брејвика психички ненормалним. То значи да му не прети суд и затворска казна. Многи стручњаци ову одлуку сматрају политичком. Главни задатак је да се не дозволи званично суђење о овом предмету у току којег Брејвик може још једном да изложи своју позицију и разлоге који су га навели на злочин. Јер тада многи националистички расположени Европљани могу од њега да начине своју „икону“, идејног борца с поплавом странаца. И не само то, Брејвик може стећи следбенике. Плодно тле у Европи за то је одавно спремно.