Trnovit put pronalazača

Od 100 pronalazaka, u proseku tek šest se patentira a svega jedan odsto uspe. Iako je država formirala Inovacioni fond za pomoć pronalazačima i usvojila Zakon o patentima, one koji se odluče da zaštite svoj proizvod čeka borba.

Tokom prošle godine registrovano je skoro upola manje patenata nego 2010. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, patentirano je 180 ideja dok je prethodnih godina bilo oko 300 zahteva godišnje.

Iako je broj patenata opao, i prošle godine srpski pronalazači okitili su se nagradama. Na primer, solarni punjač za mobilne telefone i fiksator skeleta niškog ortopeda, poznati su i van granica Srbije. Srbski pronalazači bavili su se rešavanjem problema od hrkanja do biogoriva.

Hirurg Novak Vukoje pokušao je da reši problem hrkanja. Svoj patent bazirao je na ukrućivanju mekog nepca i resice.

Profesor Marko Todorović rekao je da je uz pomoć studenata Tehničkog fakulteta uspeo da iz otpada, odnosno iz novinskog papira, slame i lišća dobije bioetanol.

U praksi tek svaki peti patent uspe da nađe primenu u praksi. Kada se to i dogodi, kao u slučaju pronalazača eko-robota koji ubija bakterije i viruse u velikim ventilacionim sistemima, sledi dug i finansijski isrcpljujući put.

Potreban verifikacioni sistem

Boriša Milekić kaže da je pronalazač prinuđen da sam traži sredstva i dodaje da je potrebno napraviti instituciju u kojoj možete da istražujete.

Od 100 pronalazaka, u proseku tek šest se patentira, a svega jedan odsto uspe. Jedan od razloga je i to što pronalazači rade, iako ne znaju kakva će biti reakcija na njihov proizvod.

"Teško je realizovati projekat, jer nemamo verifikacioni sistem. Morali bismo da se izborimo da imamo neku insitutuciju, iako je krajnja verifikacija na tržištu", rekao je predsednik udruženja Srbske akademije inovacionih nauka Petar Rajačić.

Iako je država formirala Inovacioni fond za pomoć pronalazačima i nedavno usvojila Zakon o patentima koji im pruža veću zaštitu, one koji se odluče da zaštite svoj proizvod čeka borba.

"Nije jednostavno nigde, ni u svetu, zbog toga u svetu postoji razrađeniji sistem pomoći pronalazačima mada i tamo ljudi ulažu sopstvena sredstva", kaže direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić.

Statistika pokazuje da se u Evropi godišnje prizna više od 50.000 patenata. O svima se čuvaju podaci u arhivi Zavoda za intelektualnu svojinu. Među njima je i prvi patent koji je registrovan u Srbiji.

Decembra 1909. godine, kazandžija iz Novog Sada zaštitio je svoju mašinu za pečenje rakije.