Povratak Srbije u CERN

Pre potpisivanja sporazuma, Hojer je održao prezentaciju, upoznavši Tadića sa glavnim pravcima rada Centra.  Tadić je obišao veliki hadronski sudarač u kojem se sprovode eksperimenti CMS i ATLAS.

U delegaciji je i ministar obrazovanja Žarko Obradović, a na poziv Hojera u poseti Ženevi je i bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je bio šef delegacije koja je pregovarala o pridruženom članstvu Srbije.

U okviru posete, Tadić će u Ženevi imati i više susreta sa visokim zvaničnicima drugih međunarodnih organizacija.

Tadić je razgovarao sa generalnim direktorom Kancelarije UN u Ženevi i generalnim sekretarom Konferencije o razoružanju Kasimom Tokajevim.

Srbski predsednik je takođe imao odvojeni sastanak sa izvršnim sekretarom Ekonomske komisije UN za Evropu Janom Kubišem, a na kraju posete Ženevi razgovarao je sa generalnim sekretarom Svetske trgovinske organizacije Paskalom Lamijem. 

Srbski naučnici u CERN-u

Miloš Đorđević iz Instituta Vinča jedan je od mladih srpskih naučnika koji u CERN-u radi u okviru eksperimenta CMS.

"Ono što CERN pruža naučnicima jeste veliko zadovoljstvo jer učestvujemo u ovako kompleksnom, i tehnički najsavremenijem projektu današnjice", rekao je Đorđević.

CMS i Atlas su dva od ukupno šest eksperimenata koji se izvode na velikom hadronskom sudaraču.

Detektor "CMS"

"Pored toga, postoji i veoma realna mogućnost da se srpske firme uključe u izradu i projektovanje različitih komponenti detektora i akceleratora, da se ti delovi proizvode u Srbiji a postavljaju u CERN-u", ističe Đorđević.

Više od 3.600 naučnika inženjera i specijalista iz 40 zemalja učestvuje u radu na CMS-u. Taj detektor predstavlja najkompleksniji instrument ikada konstruisan.

Detektori CMS i ATLAS su dizajnirani tako da pri sudaru dva snopa protona visokih inteziteta i na najvišim energijama do sada omoguće identifikaciju i precizno merenje energije, porekla i pozicije poznatih čestica - miona, elektrona i fotona, kao i eventualno novih čestica.

Srbska istraživačka grupa - Institut Vinča i Fizički fakultet - aktivno radi na eksperimentu CMS od 1977. godine.

Kako je Đorđević rekao Tanjugu, grupa okupljena oko CMS usredsređena je na tri vrste zadataka - analizu podataka koji se sakupljaju na hadronskom sudaraču, hardverske zadatke - odnosno primenu različitih hardverskih podsistema kao što je kontrolni sistem detektora CMS, koji je u potpunosti, i hardverski i softverski, projektovan u Beogradu i ugrađen u CERN-u.

Eksperiment ATLAS je jedan od četiri velika detektora čestica na hadronskom sudaraču. Po svojim dimenzijama predstavlja najveći detektor čestica u fizici koji je do sada izgrađen.

Institut za fiziku iz Beograda uečstvuje u radu ATLAS-a od 2003. godine. Institut i korporacija "Lola" iz Železnika realizovali su dva diska za ovaj eksperiment. Oni su proizvedeni u Beogradu i transportovani u Ženevu.

Detektor "Atlas"

ATLAS okuplja oko 3.000 istraživača i inženjera iz 174 laboratorije i 38 zemalja. U fokusu naučnog programa ATLAS jeste i traganje za Higsovim bozonom koji moži da pruži odgovore na otvorena pitanja u fizici elemenatrnih čestica i kosmologiji.

Odluka da se Srbija primi u pridruženo članstvo CERN-a doneta je 16. decembra prošle godine, a to članstvo će biti, prema oceni prvog čoveka CERN-a, značajno i za Srbiju i za Centar.

Srbija je 1954. godine, kao jedna od republika tadašnje FNRJ, bila osnivač CERN-a. Godine 1961, povukla se iz članstva, kao deo SFRJ, a vratila se u Centar 2001. godine kroz Sporazum o saradnji. Odluka o članstvu Srbije u CERN-u biće doneta u roku od pet godina.