Ćorsokak na štapskom nivou

Po ocenama većine političara i eksperata, pregovori o sradnji Rusije i NATO-a o problemu formiranja protivraketnog štita za Evropu zašli su u ćorsokak. Ali dijalog se za sada nastavlja. Jasno je da temu EvroPRO nisu mogli da zaobiđu ni učesnici zasedanja Saveta Rusija-NATO. Njihov sastanak odvijao se u okviru dvodnevnog savetovanja Vojnog komiteta alijanse na nivou načelnika generalštaba u Briselu.

Uoči zasedanja Saveta Rusija-NATO sa obe strane čule su se u celini pozitivne ocene opšteg stanja međusobnog partnerstva. Kako smatra stalno predstavništvo Rusije u alijansi, do danas vojna saradnja između Rusije i NATO-a obnovljena je do nivoa od avgusta 2008. godine. Tačnije, do trenutka kada je rad Saveta bio zamrznut na inicijativu NATO-a zbog korenitog neslaganja u oceni gruzijske agresije protiv Južne Osetije i dejstava ruskih vojnika.

Pa i o problemu EvroPRO čuo se pozitivan signal preko okeana. Kako je saopštio prvi zamenik državnog sekretara SAD za politička pitanja Vilijam berns, Vašington je spreman pismeno da potvrdi da sistem PRO SAD i NATO-a neće predstavljati opasnost po ruske strateške snage nuklearnog odvraćanja. Ipak predstavnik Bele kuće odmah je požurio da doda da pravno obavezujuće garancije SAD ne mogu da daju.

Uoči zasedanja Saveta Rusija-NATO glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko u razgovoru sa dopisnikom Glasa Rusije podvukao je da po pitanju EvroPRO ne treba očekivati nikakve proboje.

Rusiji može da odgovara samo pravno obavezujuća garancija od strane SAD i NATO-a povodom neusmerenosti sistema EvroPRO koji se stvara protiv Rusije. Praktično to znači na papiru fiksirani stav o tome da se vatrena sredstva evropske PRO povlače od ruskih granica u dubinu Evrope za radijus njihove bojeve primene. To isključuje potencijalnu mogućnost presretanja balističkih ciljeva u vazdušnom i kosmičkom prostoru Rusije.

Čemu da se veruje? Gromoglasnim izjavama o razvoju partnerstva ili prećutnim dejstvima koja se vode na realizaciji programa PRO? Svi u Evropi i Americi shvataju da je on potreban kao neki projekat za opravdanje traženosti NATO-a, koji je u suštini oružani nastavak spoljne politike SAD. Realno blok je posle okončanja hladnog rata sebe preživeo.