Ћорсокак на штапском нивоу

По оценама већине политичара и експерата, преговори о срадњи Русије и НАТО-а о проблему формирања противракетног штита за Европу зашли су у ћорсокак. Али дијалог се за сада наставља. Јасно је да тему ЕвроПРО нису могли да заобиђу ни учесници заседања Савета Русија-НАТО. Њихов састанак одвијао се у оквиру дводневног саветовања Војног комитета алијансе на нивоу начелника генералштаба у Бриселу.

Уочи заседања Савета Русија-НАТО са обе стране чуле су се у целини позитивне оцене општег стања међусобног партнерства. Како сматра стално представништво Русије у алијанси, до данас војна сарадња између Русије и НАТО-а обновљена је до нивоа од августа 2008. године. Тачније, до тренутка када је рад Савета био замрзнут на иницијативу НАТО-а због коренитог неслагања у оцени грузијске агресије против Јужне Осетије и дејстава руских војника.

Па и о проблему ЕвроПРО чуо се позитиван сигнал преко океана. Како је саопштио први заменик државног секретара САД за политичка питања Вилијам бернс, Вашингтон је спреман писмено да потврди да систем ПРО САД и НАТО-а неће представљати опасност по руске стратешке снаге нуклеарног одвраћања. Ипак представник Беле куће одмах је пожурио да дода да правно обавезујуће гаранције САД не могу да дају.

Уочи заседања Савета Русија-НАТО главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко у разговору са дописником Гласа Русије подвукао је да по питању ЕвроПРО не треба очекивати никакве пробоје.

Русији може да одговара само правно обавезујућа гаранција од стране САД и НАТО-а поводом неусмерености система ЕвроПРО који се ствара против Русије. Практично то значи на папиру фиксирани став о томе да се ватрена средства европске ПРО повлаче од руских граница у дубину Европе за радијус њихове бојеве примене. То искључује потенцијалну могућност пресретања балистичких циљева у ваздушном и космичком простору Русије.

Чему да се верује? Громогласним изјавама о развоју партнерства или прећутним дејствима која се воде на реализацији програма ПРО? Сви у Европи и Америци схватају да је он потребан као неки пројекат за оправдање тражености НАТО-а, који је у суштини оружани наставак спољне политике САД. Реално блок је после окончања хладног рата себе преживео.