Srbi na Kosovu između tri vatre

Referendum koji se održava 14-15. februara u četiri opštine na severu Kosova za nepriznavanje od strane Srba albanskih vlasti u Prištini, može još više da zaoštri situaciju u regionu. Njegov geopolitički značaj se sastoji u konačnom pretvaranju Srba na Kosovu u samostalni faktor balkanske politike. A to je već direktan izazov ne samo Prištini, već i Evropskoj uniji, pa čak i Beogradu – smatra naš analitičar Pjotr Iskenderov.

Ovaj plebiscit ni iz daleka ne predstavlja prvi slučaj kad Srbi na Kosovu pokušavaju da daju pravni odgovor albanskim separatistima Kosova. Tako su se u jesen 2011. godine u razvoj situacije umešala dva faktora. Kao prvo, Srbi na Kosovu su na silu sprečili realizaciju sporazuma postignutih između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije – o zajedničkoj kontroli graničnih prelaza. A kao drugo, Evropska komisija je prvi put dala pozitivan zaključak povodom molbe Srbije za ulazak u EU. A nakon što je na samitu Evropske unije u decembru razmatranje ovog pitanja odloženo za mart Beograd više nema izbora. Srbija mora ili pod hitno da normalizuje odnose s prištinskim vlastima ili da se odrekne bilo kakvih evrointegracija. A Nemačka, koja je u talasu krize u Evropskoj zajednici vać postala neformalni lider „jedinstvene Evrope“ zahtevala je od Srbije ne samo da povuče negodovanje protiv punopravnog učestvovanja Kosova na međunarodnim forumima, već i da svojeručno pomogne u likvidiranju srbskih organa vlasti u opštinama na severu Kosova.

Sudeći po informacijama koje dolaze iz Beograda srpske vlasti još nisu došle do konačnog rešenja povodom izvršavanja faktičkog ultimatuma Brisela i Berlina. U vladajućoj koaliciji je došlo do raskola. A predsednik Srbije Boris Tadić je otvoreno posavetovao delegaciji Srba sa Kosovu koja je posetila Beograd da ne sprečava realizaciju dogovora između Beograda i Prištine. Srbi sa severa Kosova u većini smatraju da vlasti Beograda nedovoljno aktivno brane njihove interese, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ stručnjak Institua za proučavanje slovenskih naroda RAN Aleksandar Karasev:

Upornost Srba je pre svega, naravno, povezana s njihovom, da tako kažemo, moralnom uvredom kao naroda. Oni to vrlo teško doživljavaju. Otuda toliko jak otpor u ovom pitanju. Što se tiče same Srbije ona danas ne može sebi da dozvoli novo zaoštravanje odnosa s Evropskom unijom. Mnogi u srbskom rukovodstvu smatraju da samo ako uđe u EU zemlja može efikasnije da brani interese Srba na Kosovu  Ali, ni Evropskoj zajednici u kojoj sad vlada kriza, uopšte nije potrebno novo otežavanje situacije na Kosovu. Tako da će sadašnji referendum samo posvedočiti postojeće i dobro poznate pozicije strana.

Uoči referenduma komandant snaga KFOR na Kosovu general Erhard Drevs (Erhard Drews) je u intervjuu za nemački časopis Focus izrazio mšljenje da plebiscit „može da isprovocira albanske nacionaliste da napadnu srpsku manjinu na jugu“. Čini se da u ovom geopolitičkom trouglu – Priština, Beograd, Brisel, Srbi na Kosovu moraju da se uzdaju samo u sebe.