Šta znači za nas ćirilica?

Prof. dr Lazo Markov Kostić ( 15. mart 1897. – 27. januar 1979.)
 
 Šta znači za nas ćirilica?
 (iz knjige Ćirilica i Srbtvo izdate 1955. godine u Kanadi)      
 
Ćirilica je naša svetinja, sastavni deo našeg nacionalnog bića. Bez nje mi nismo ono što moramo biti, mi bez nje nismo Srbi. Da pokušamo to raščlaniti:
 

1. Ćirilica je instrument Pravoslavlja; ona je naše versko, ona je naše sveto pismo. Otkad  smo primili Pravoslavlje, a to znači otkad smo primili hrišćanstvo ( oboje smo primili odjedared ), mi smo se u crkvama i bogosluženju služili ćirilicom, starom, „crkvenom“  ćirilicom, ali ipak ćirilicom. Da li bi neko mogao zamisliti u našim crkvama neko drugo pismo a ne staru ćirilicu. Kad bi do toga, ne daj Bože, došlo, da li bi te crkve izgledale naše?
2. Ćirilica je takođe izraz Svetosavlja ili srbskog pravoslavlja. Sveti Sava se njom služio, na njoj napisao sva svoja dela, na njoj dao prevesti Krmčiju i ostale crkvene zbornike. U njoj je video jemstvo protiv katoličenja, jemstvo samostalnosti Srbske crkve, u krajnjoj liniji jemstvo održanja Srbstva.
3. Ćirilica je naše istorijsko pismo, pismo naše prošlosti. Svi su blagovjerni naši vladari na njoj pisali i njom se služili. Svi su zakonski spomenici na njoj napisani, i njihovo remek-delo, naš nacionalni ponos: Dušanov zakonik. Odričući se nje, mi se odričemo i svoje  prošlosti, mi nemamo više prošlosti, mi postajemo parveni, tikve bez korena.
4. Ćirilicom su se služile, kao, isključivim pismom, i obe slobodne države: Crna Gora i obnovljena Srbija. Ćirilicom su davate naredbe da se ide u rat za oslobođenje, ćirilicom je dotada porobljenom narodu objavljivano da je slobodan.
5. U neslobodnim srbskim državama mi smo se služili ćirilicom kao simbolom narodnosti i kao znakom prkosa. U svim krajevima gde su Hrvati imali reč ona je bila gonjena i zabranjivana. Tim nam je postala milija i svetija. Ko se služio drugim pismom smatran je da je izneverio srpstvo. U najtežim momentima po naš narod, ona je delila sudbinu Srbstva. Pa zar sad da je napustimo i  ostavimo na cedilu.
6. Naša nova književnost nije Bog zna kako velika u upoređenju sa književnošću drugih naroda. Ali ona nije za potcenjivanje. Mi imamo Gorski vijenac  i mnoga druga dela trajne vrednosti, sva pisana i odštampana ćirilicom. Hoćemo li se mi odreći te literature?
7. Naši preci nisu bili mnogo pismeni. Ali je bilo i pismenih. Pisac ovih redova, slučajno iz svešteničke kuće, ima na domu mnogo pisama 2-3 veka stara. A i pisama svog deda, oca itd. To imaju i drugi. Da li se moraju njih odricati i činiti da njihova deca ne razumeju više pisanje svojih predaka, pisana na istom jeziku? To mogu da rade samo parveni, ali ne i kućići.
8. Ćirilica nas vezuje za ostale slovenske narode: Ruse svih nijansi, Bugare itd. Zapad nam sve više okreće leđa. Ne znači da ćemo se mi odvojiti od njega. Ali mi moramo imati mogućnost laviranja i manevrisanja. Mi se ne smemo odaljavati od nacionalne Rusije, jer teško nama bez nje. Mi ne smemo rušiti niti koje nas sa Rusima spajaju. Dok drugi narodi žele da se grupišu, čak i bez vere, katolicizma, i tu vide glavno oruđe protiv nas, ne smemo da odbacujemo ono što nas može vezivati sa drugim velikim narodima, nama naklonjenim.
9. Hrvatsko-komunistički režim Jugoslavije stvorio je jednu novu narodnost nama na uštrb: narodnost makedonsku. Ova je uzela ćirilicu kao nacionalno pismo.Svako napuštanje ćirilice, svako, ma i najmanje udaljavanje od nje, udaljuje nas još više od Makedonaca. Kad bismo potpuno napustili ćirilicu, mi nikad više Makedonce ne bi pridobili za sebe. Oni i danas vide nas kolebljive sa „dva pisma“, i to ih svakako otuđuje, dok kod Bugara nema nego jedno pismo.
10. Ćirilica je najjednostavnije i najlakše pismo na svetu. Za zemlju mnogih analfabeta to nije za potcenjivanje. Nijedno drugo pismo ne može se tako lako naučiti, i od dece i od odraslih, kao srbska ćirilica.

 
Sve u svemu, ćirilica je simvol Srbstva. Ona je i njegov sastavni deo. Srbstvo bi bez ćirilice bilo kuso, krnje, defektno. Drugo, ono se ne bi moglo ni držati bez svoga pisma. Defektan i manjkav organizam mnogo bi brže podlegao napadima koji ne prestaju. Znaju to naši neprijatelji. Zato su se toliko i okomili na ćirilicu. Našom, sopstvenom krivicom, mi smo tu učinili Ahilovu petu naše nacionalnosti, zbog komocije, zbog lenjosti, zbog nedovoljne budnosti. Neprijatelji su to iskoristili i koriste još danas.
 
Ja smatram da kogod od nas piše latinicom čini smrtni greh prema Srbstvu ili daje dokaz da ga se odriče.