Savet Evrope je zabrinut zbog stanja prava čoveka u Mađarskoj

U Mađarskoj se ograničavaju prava čoveka i pooštrava politika prema sredstvima za masovno informisanje. Do ovakvog zaključka je došao generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland (Thorbjoern Jagland) koji je posetio Budimpeštu. Po njegovim rečima, lica koja se nalaze na čelu mađarskog sudskog sistema, kao i ona koja odgovaraju za delatnost medija, „u svojim rukama su koncentrisala preveliku vlast i mogu sebi da dozvole da ne odgovaraju ni pred kim“. Ovaj zaključak će uticati na odluku Evropske unije u vezi s davanjem Mađarskoj – zajedno s Međunarodnim monetarnim fondom – paketa finansijske pomoći u iznosu do 20 milijardi evra.

Lagano, ali sigurno, Mađarska i konkretno njen premijer-ministar Viktor Orban (Viktor Orbán) se pretvaraju u pravu političku „glavobolju“ Evrope. I ovaj problem u perspektivi može imati mnogo ozbiljnije posledice po ozloglašeno evropsko jedinstvo nego čak i finansijske nezgode Grčke. Jer u ovom drugom slučaju diskusije se vode oko obezličenog ekonomskog instrumentarijuma i principa za njegovu primenu. A mađarska „praćka“ može biti zarazna i inspirisati lidere drugih zemalja-članica Evropske unije ili Saveta Evrope da s Briselom ili Strazburgom počnu da razgovaraju s pozicija sile.

Ipak, zasad nije najjasnije na koji način se Viktor Orban može naterati na realne ustupke, a da se pritom ne prekorači krhka granica iza koje se nalazi mešanje u unutrašnje političke stvari suverene države. Zasad je „jedinstvena Evropa“ odlučila da angažuje finansijske poluge radi uticanja na mađarskog premijera. Po rečima evropskog komesara za pitanja novih tehnologija Neeli Krojs (Neelie Kroes), koje navodi AFP, „privatni investitori“ koji nameravaju da ulažu sredstva u mađarsku ekonomiju „moraju biti sigurni u to da imaju pristup nezavisnoj analizi stanja stvari u oblasti medija“.

Evropska unija je očigledno potcenila opasnost koja potiče od forsirane integracije u zajednički evropski prostor država opterećenih sopstvenom istorijskim, procarskim, totalitarnim i drugim komplikovanim „nasleđem“. U pravnim dokumentima koja se nalaze u osnovi procesa evropskih integracija detaljno su propisani svi aspekti obezbeđenja slobode nacionalnih medija, funkcionisanja sudskog sistema i obezbeđenja podele vlasti. Međutim, njihova realizacija je naišla na objektivne i subjektivne teškoće – istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije“ direktor Instituta za proučavanje slovenskih naroda RAN Konstantin Nikiforov:

Jedna je stvar kako je to bilo na papiru, a potpuno druga kako se odvijalo u životu. Kao što sad shvatamo, razlika između usvojenih i usaglašenih dokumenata i njihovog realnog funkcionisanja pokazala se kao vrlo velika. Ovo je izazvalo ozbiljne probleme u pojedinim zemljama-članicama evropskih organizacija i dovelo je u opasnost funkcionisanje samih institucija „jedinstvene Evrope“, koji su potcenili konkretnu istoriju država i čitavih regiona, mentalitet naroda koji u njima žive, teret akumuliranih socijalno-ekonomskih problema.

Pre svega nekoliko godina u evropskim organizacijama je postojala nada u ono što je ugledni nemački politikolog Kerstin Miler (Kerstin Müller) nazvala „ugradnjom evropskog institucionalnog sistema u istočnoevropske zemlje“. Međutim, ispostavilo se da su mogućnosti ovakve „ugradnje“ ograničene – i „jedinstvena Evropa“ je logično dobila čitav niz problema koji se zasnivaju na autoritarnosti i nacionalizmu. Kako se ispostavilo, nije pripremila protivotrov za njih.