Савет Европе је забринут због стања права човека у Мађарској

У Мађарској се ограничавају права човека и пооштрава политика према средствима за масовно информисање. До оваквог закључка је дошао генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд (Thorbjoern Jagland) који је посетио Будимпешту. По његовим речима, лица која се налазе на челу мађарског судског система, као и она која одговарају за делатност медија, „у својим рукама су концентрисала превелику власт и могу себи да дозволе да не одговарају ни пред ким“. Овај закључак ће утицати на одлуку Европске уније у вези с давањем Мађарској – заједно с Међународним монетарним фондом – пакета финансијске помоћи у износу до 20 милијарди евра.

Лагано, али сигурно, Мађарска и конкретно њен премијер-министар Виктор Орбан (Viktor Orbán) се претварају у праву политичку „главобољу“ Европе. И овај проблем у перспективи може имати много озбиљније последице по озлоглашено европско јединство него чак и финансијске незгоде Грчке. Јер у овом другом случају дискусије се воде око обезличеног економског инструментаријума и принципа за његову примену. А мађарска „праћка“ може бити заразна и инспирисати лидере других земаља-чланица Европске уније или Савета Европе да с Бриселом или Стразбургом почну да разговарају с позиција силе.

Ипак, засад није најјасније на који начин се Виктор Орбан може натерати на реалне уступке, а да се притом не прекорачи крхка граница иза које се налази мешање у унутрашње политичке ствари суверене државе. Засад је „јединствена Европа“ одлучила да ангажује финансијске полуге ради утицања на мађарског премијера. По речима европског комесара за питања нових технологија Неели Кројс (Neelie Kroes), које наводи AFP, „приватни инвеститори“ који намеравају да улажу средства у мађарску економију „морају бити сигурни у то да имају приступ независној анализи стања ствари у области медија“.

Европска унија је очигледно потценила опасност која потиче од форсиране интеграције у заједнички европски простор држава оптерећених сопственом историјским, процарским, тоталитарним и другим компликованим „наслеђем“. У правним документима која се налазе у основи процеса европских интеграција детаљно су прописани сви аспекти обезбеђења слободе националних медија, функционисања судског система и обезбеђења поделе власти. Међутим, њихова реализација је наишла на објективне и субјективне тешкоће – истакао је у разговору с „Гласом Русије“ директор Института за проучавање словенских народа РАН Константин Никифоров:

Једна је ствар како је то било на папиру, а потпуно друга како се одвијало у животу. Као што сад схватамо, разлика између усвојених и усаглашених докумената и њиховог реалног функционисања показала се као врло велика. Ово је изазвало озбиљне проблеме у појединим земљама-чланицама европских организација и довело је у опасност функционисање самих институција „јединствене Европе“, који су потценили конкретну историју држава и читавих региона, менталитет народа који у њима живе, терет акумулираних социјално-економских проблема.

Пре свега неколико година у европским организацијама је постојала нада у оно што је угледни немачки политиколог Керстин Милер (Kerstin Müller) назвала „уградњом европског институционалног система у источноевропске земље“. Међутим, испоставило се да су могућности овакве „уградње“ ограничене – и „јединствена Европа“ је логично добила читав низ проблема који се заснивају на ауторитарности и национализму. Како се испоставило, није припремила противотров за њих.