Mozak nadčoveka

Izložba londonske galerije Velkom Kolekšn na kojoj su predstavljeni fragmenti mozga Alberta Anštajna i drugih istorijskih ličnosti izaziva višeznačne ocene. Za široku javnost to je šokantna akcija koja stoji na ivici etičkih normi. Glavna ideja izložbe je „materija kao razum“ koja takođe postaje diskutabilna.

Osim mozga čuvenog fizičara, kao i serijskog kanadskog ubice i drevnog Egipćanina, izloženi su stari priručnici za trepanaciju i hirurški instrumenti raznih epoha. Mozak je do danas zagonetka koju pokušavaju da odgonetnu istraživači, govori doktor medicinskih nauka Iljja Jegorov:

Zna se da čovek živi i funkcioniše zahvaljujući delatnosti samo 10% neurona velikog mozga. To znači da mi još mnogo ne znamo. Šta bi bilo ako bi se uključili ne 10%, već 20% ili 40%? Možda bi čovek mogao da postane natčovek ili superheroj?

Ideja natčoveka privlačila je i privlači pažnju za istraživanja mozga ne samo kod lekara, već i gospodara sveta. Na primer, u Moskvi 1924. godine bio je otvoren čitav naučno-istražiački insitut, koji je proučavao mozak umrlog vođe proletarijata Vladimira Lenjina. Kasnije je u tom institutu bio okupljen čitav panteon organa naučnika, umetnika i političara. A ćelije Lenjinovog mozga su dospele u laboratoriju nemačkog istraživača Oskara Fogta. On je pokušao da napravi idealni i neprevaziđeni mozak građanina Trećeg rajha. Ali izazvao je negodovanje Hitlera, koji je smatrao da ekspertimeti mogu da izgube genetsku čistoću.

Između ostalog, obnova rada mozga odvojeno od samog čoveka spada u oblast fantastike, ističe lekar Jekaterina Kostenko:

Veliki mozak ne može da funkcioniše odvojeno od organizma. On deluje i sa našim srcem, i sa našom dušom odakle stiže čitav impuls životnih snaga.

Međutim samo postojanje duše odbacuju neki filozofski sistemi. Na primer, jedan od osnovnih postulata takozvane marksističko-lenjinističke ideologije bila je kategorična izjava da je materija prvobitna, a svest drugostepena. Početkom 20-ih godina 20. veka iz Sovjetske Rusije bilo je deportovano na desetine blistavih intelektualaca koji nisu delili ovu tačku gledišta. Kasnije na osnovu iste ideologije materijalizma genetika i kibernetika su bile proglašene za lažne nauke. Profesori i akademici humanitarnih nauka do danas sa drhtajem sećaju se kako su morali da podvode naučne teze pod ideološke fraze. Iskustvo ovog tragičnog socijalističkog eksperimenta može da bude dobar argument u diskusiji povodom ideje održavanja londonske izložbe „materija kao razum“. Između ostalog neki savremeni istraživači tvrde da je sam vođa proletarijata Lenjin bio sledbenik filozofije natčoveka, koju je razradio Niče. Institut koji je izučavao mozak Lenjina nije našao posebne ćelije genijalnosti. Zato je pronašao mnoštvo patologija nespojivih sa životnom delatnošću.

Najverovatnije izložba londonske galerije Velkam Kolekšn od interesa je ne za široku publiku, već za stručnjake i studente medicinskih fakulteta koji su rešili da posvete život lečenju bolesti velikog mozga.