Ako ne dođe do dogovora, u Siriji će otpočeti građanski rat

U Siriji, specijalni izaslanik UN i Lige arapskih država Kofi Anan pokušava da sprovede mirovni plan. Već u utorak, postaće jasno da li su sukobljene strane spremne da ispune uslove primirja. Aktivnu ulogu posredovanja u rešavanju problema igra Rusija. 10 aprila, u Moskvi se očekuje na pregovare sirijski ministar spoljnih poslova Valid Mualem, a nedelju dana kasnije će doći iz Damaska, delegacija sirijske opozicije.

Šta očekivati od Kofija Anana? Koji su ciljevi Rusije i kakva budućnost očekuje Bliski Istok? Na ova pitanja je u ekskluzivnom intervjuu za "Glas Rusije", odgovarao bivši ministar inostranih poslova i bivši premijer Rusije, akademik Jevgenij Primakov, koji se sada nalazi na čelu Centra za analizu događaja RAN.

Mnogi su sumnjali u uspeh misije Kofi Anana , ali on je uspeo da napravi plan koji je dobio saglasnost sirijske vlade. Da li verujete u Anana?

Znam dugo, Kofi Anana. Neki veruju da njegova zalaganja nemaju uspeha. To nije moj slučaj. Sećam se njegovih pokušaja da uradi nešto u Bagdadu. Mi smo mu, uzgred, u tome pomagali. On je potom otišao u Irak i pozvao me iz Bagdada tokom noći, govoreći: "hvala" na ruskom. Ta njegova poseta je prejudicirala američki napad na Irak. Anan je vrlo pametan i uravnotežen. On se neće svrstati na jednu stranu, samo zato što je to potrebno Sjedinjenim Američkim Državama ili Evropi. On će prići objektivno situaciji, siguran sam u to. Za Siriju, to znači da će morati stvoriti uslove za prekid vatre sa obe strane. Ne možete samo kriviti vladu i zahtevati od nje jednostrane akcije, a u isto vreme, iza scene podsticati opoziciju, naoružavati je i vršiti propagandu za njen račun. Odmah sam znao da se Kofi Anan neće držati te linije. I, zaista, on je predložio plan koji je odobren i od strane Rusije i od Kine, kao i od svih ostalih. Sada je pitanje kako će taj plan biti sproveden. Glavni uslov je bio - prekid vatre sa obe strane.

A Sirijska vlada je pristala na to?

Da, Sirijska vlada se složila, i čak sama postavila rok. Ali su se nedavno, tzv. "prijatelji Sirije," sastali i razgovarali o naoružanju opozicije. Gde je onda garancija, da opozicija neće da pokrene oružani napad na vladu, nakon što vlada povuče trupe iz gradova? Neophodno je da posao bude završen, ne samo sa vladom Sirije, već i sa opozicijom. Mi, i Kinezi, takođe, radimo na tome sa vladom Sirije. Međutim, sličan napredak sa opozicijom se ne vidi. Naprotiv, ovi "prijatelji" često je podstiču, podržavaju, čak i naoružavaju.

To je cilj Zapada - da zameni režim Asada?

Zapad zaista želi da smeni režim Asada, kao i jedan broj arapskih zemalja – npr. Katar i Saudijska Arabija. Glavna stvar je - oni ne žele obrazovanje, "šiitske zone" i nadaju se izbacivanju Sirije iz nje. Pod "šiitskom zonom", podrazumijevam Iran i Irak, gde su većina stanovništva - šiitski muslimani, i oni su blizu Sirije i Libana, gde šiiti imaju jaku poziciju. Ovoga se posebno plaše te arapske zemlje u Persijskom zalivu, gde su šiiti manjine.

Da li, po vašem mišljenju, postoji velika opasnost od građanskog rata u Siriji?

Već je počeo i proširiće se, ako ne dođe do sporazuma. Postoji opasnost da ovaj rat dobije karakter verskog sukoba između alavita, koje su u neposrednoj blizini šiita i sunita.To bi bio veoma krvav rat.

To je još jedan cilj - slabljenje Irana? Priprema za promenu režima u Iranu?

U izvesnoj meri, to je tačno. Međutim, Damask je bliži Teheranu iz očiglednog razloga. Sirijci se plaše da ostanu licem u lice sa Izraelom, i oni traže zaštitu sa leđa. Iran je za Sirijce ta zaštita.

Sastajali ste se sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom. Kakvi su Vaši utisci?

Sa predsednikom Bašarom al Asadom, sreo sam se mnogo puta. I apsolutno ne pripadam onima koji veruju u njegovu agresivnost. Apsolutno ne.

Sledeće nedelje u Moskv u stiže delegacija sirijske opozicije iz Damaska. Da li Rusija treba da razgovara sa njima?

Obavezno. Želimo da pokažemo svima da mi ne sledimo ni za kakvim sebičanim ciljevima, već želimo da u Siriji zavlada mir i da se sila ne primenjuje ni sa jedne strane.

U svojoj knjizi, "Bliski Istok na sceni i iza kulisa", pišete da je "Arapsko proleće" sazrelo u Egiptu i Tunisu, iz socialno-ekonomskih razloga. A u razvoju situacija u Libiji i Siriji vi vidite spoljni uticaj. Šta je osnova ovog vašeg zaključka?

Širenje Arapskog proleća na Siriju i Libiju nije bilo od samog početka organizovano od strane Sjedinjenih Država. Svoju ulogu je odigrala televizija i internet, kao i mobilni telefoni. Posle stanja šoka, koji su američki političari doživeli u Tunisu i Egiptu, gde nisu uspeli da uglade situaciju, u Libiji je, kao što vidimo od samog početka bilo iskorišćeno oružje protiv režima. Ovo je indikator.

Kako vidite BliskiIstok u bliskoj budućnosti? Nadate li se da će doći do stabilnosti?

Na Bliskom Istoku, rekao bih počinje nova era. Za Egipat, na primer, to je sigurno. Važna će biti ravnoteža između umerenih i radikalnih islamista. Ulogu vojske treba imati u vidu.

A ako pogledate region u celini?

U "globalu" je nemoguće gledati region. Previše ima različitih zemalja, različitih režima, uključujući i stepen njihove samostalnosti. Na Bliski Istok treba gledati drugačije.

Predstoje velika iskušenja?
Naravno.