Ако не дође до договора, у Сирији ће отпочети грађански рат

У Сирији, специјални изасланик УН и Лиге арапских држава Кофи Анан покушава да спроведе мировни план. Већ у уторак, постаће јасно да ли су сукобљене стране спремне да испуне услове примирја. Активну улогу посредовања у решавању проблема игра Русија. 10 априла, у Москви се очекује на преговаре сиријски министар спољних послова Валид Муалем, а недељу дана касније ће доћи из Дамаска, делегација сиријске опозиције.

Шта очекивати од Кофија Анана? Који су циљеви Русије и каква будућност очекује Блиски Исток? На ова питања је у ексклузивном интервјуу за "Глас Русије", одговарао бивши министар иностраних послова и бивши премијер Русије, академик Јевгениј Примаков, који се сада налази на челу Центра за анализу догађаја РАН.

Многи су сумњали у успех мисије Кофи Анана , али он је успео да направи план који је добио сагласност сиријске владе. Да ли верујете у Анана?

Знам дуго, Кофи Анана. Неки верују да његова залагања немају успеха. То није мој случај. Сећам се његових покушаја да уради нешто у Багдаду. Ми смо му, узгред, у томе помагали. Он је потом отишао у Ирак и позвао ме из Багдада током ноћи, говорећи: "хвала" на руском. Та његова посета је прејудицирала амерички напад на Ирак. Анан је врло паметан и уравнотежен. Он се неће сврстати на једну страну, само зато што је то потребно Сједињеним Америчким Државама или Европи. Он ће прићи објективно ситуацији, сигуран сам у то. За Сирију, то значи да ће морати створити услове за прекид ватре са обе стране. Не можете само кривити владу и захтевати од ње једностране акције, а у исто време, иза сцене подстицати опозицију, наоружавати је и вршити пропаганду за њен рачун. Одмах сам знао да се Кофи Анан неће држати те линије. И, заиста, он је предложио план који је одобрен и од стране Русије и од Кине, као и од свих осталих. Сада је питање како ће тај план бити спроведен. Главни услов је био - прекид ватре са обе стране.

А Сиријска влада је пристала на то?

Да, Сиријска влада се сложила, и чак сама поставила рок. Али су се недавно, тзв. "пријатељи Сирије," састали и разговарали о наоружању опозиције. Где је онда гаранција, да опозиција неће да покрене оружани напад на владу, након што влада повуче трупе из градова? Неопходно је да посао буде завршен, не само са владом Сирије, већ и са опозицијом. Ми, и Кинези, такође, радимо на томе са владом Сирије. Међутим, сличан напредак са опозицијом се не види. Напротив, ови "пријатељи" често је подстичу, подржавају, чак и наоружавају.

То је циљ Запада - да замени режим Асада?

Запад заиста жели да смени режим Асада, као и један број арапских земаља – нпр. Катар и Саудијска Арабија. Главна ствар је - они не желе образовање, "шиитске зоне" и надају се избацивању Сирије из ње. Под "шиитском зоном", подразумијевам Иран и Ирак, где су већина становништва - шиитски муслимани, и они су близу Сирије и Либана, где шиити имају јаку позицију. Овога се посебно плаше те арапске земље у Персијском заливу, где су шиити мањине.

Да ли, по вашем мишљењу, постоји велика опасност од грађанског рата у Сирији?

Већ је почео и прошириће се, ако не дође до споразума. Постоји опасност да овај рат добије карактер верског сукоба између алавита, које су у непосредној близини шиита и сунита.То би био веома крвав рат.

То је још један циљ - слабљење Ирана? Припрема за промену режима у Ирану?

У извесној мери, то је тачно. Међутим, Дамаск је ближи Техерану из очигледног разлога. Сиријци се плаше да остану лицем у лице са Израелом, и они траже заштиту са леђа. Иран је за Сиријце та заштита.

Састајали сте се са сиријским председником Башаром Асадом. Какви су Ваши утисци?

Са председником Башаром ал Асадом, срео сам се много пута. И апсолутно не припадам онима који верују у његову агресивност. Апсолутно не.

Следеће недеље у Москв у стиже делегација сиријске опозиције из Дамаска. Да ли Русија треба да разговара са њима?

Обавезно. Желимо да покажемо свима да ми не следимо ни за каквим себичаним циљевима, већ желимо да у Сирији завлада мир и да се сила не примењује ни са једне стране.

У својој књизи, "Блиски Исток на сцени и иза кулиса", пишете да је "Арапско пролеће" сазрело у Египту и Тунису, из социално-економских разлога. А у развоју ситуација у Либији и Сирији ви видите спољни утицај. Шта је основа овог вашег закључка?

Ширење Арапског пролећа на Сирију и Либију није било од самог почетка организовано од стране Сједињених Држава. Своју улогу је одиграла телевизија и интернет, као и мобилни телефони. После стања шока, који су амерички политичари доживели у Тунису и Египту, где нису успели да угладе ситуацију, у Либији је, као што видимо од самог почетка било искоришћено оружје против режима. Ово је индикатор.

Како видите БлискиИсток у блиској будућности? Надате ли се да ће доћи до стабилности?

На Блиском Истоку, рекао бих почиње нова ера. За Египат, на пример, то је сигурно. Важна ће бити равнотежа између умерених и радикалних исламиста. Улогу војске треба имати у виду.

А ако погледате регион у целини?

У "глобалу" је немогуће гледати регион. Превише има различитих земаља, различитих режима, укључујући и степен њихове самосталности. На Блиски Исток треба гледати другачије.

Предстоје велика искушења?
Наравно.