PVO Rusije u očekivanju kompleksa S-500

Najnoviji PVO raketni sistem S-500 treba da stigne u naoružanje jedinica PVO snaga Ratnog vazduhoplovstva Rusije posle 2015. godine. Sad se u seriji nalaze kompleksi S-400 i S-300V4, čiji tempo proizvodnje postepeno raste. Ujedno, sistemi iz prethodne generacije treba da ostanu u stroju još dugo vremena.

Od S-500 do S-300 i nazad

Rok za pristizanje S-500 u vojsku prošle nedelje je naveo načelnik zenitno-raketne vojske RV Rusije general-major Viktor Gumenoj. Iz Državnog programa za naoružanje 2011-202. godine poznato je da u toku prvih pet godina serijske proizvodnje jedinicama PVO treba da bude predato 10 diviziona novog sistema. Kompleksi S-500 su predviđeni za uništavanje različitih tipova raketa – srednjeg dometa, balističkih i krilatih. Oni su u stanju da obore avione, bespilotne letelice i kosmičke ciljeve.

Stvaranje jedinstvenog sistema S-500U za vojsku PVO u zemlji, jedinice PVO kopnene vojske i za brodove RM započelo je sredinom 60-ih godina na inicijativu komande vojske PVO i KB-1 Ministarstva za radio industriju SSSR (danas glavni sistemski konstruktorski biro koncerna PVO „Almaz-Antej“). S-500U je namenjen pre svega uništavanju aviona.

Krajem 60-ih godina doneta je odluka o izradi unificiranog protivavionskog i protivraketnog sistema pod šifrom S-300. Varijanta za kopnenu vojsku predviđena je pre svega za borbu protiv balističkih raketa i dobila je oznaku S-300V, varijanta za vojsku PVO predviđena za uništavanje krilatih raketa i aviona – S-300P. Na bazi ove poslednje stvoren je S-300F za flotu, ali unifikacija nije postignuta. Između S-300P i S-300V iznosila je manje od 50% za uređaje njihovih radiolokacionih stanica, a za niz ključnih sistema uopšte je nije ni bilo.

Istovremeno se odvijao rad na novim generacijama sistema PVO/PRO, koji je doveo do stvaranja S-400 i obnavljanja rada na jedinstvenom sistemu S-500, ali već na novom tehničkom nivou.

Raspad SSSR obustavio je mnoge perspektivne izume, ali usavršavanje sistema PVO nije prestalo. „Tristotke“ prva serija – zaostale S-300PT do sredine-kraja 1990-ih godina su bile izuzete iz naoružanja. Samohodni S-300PS čiji je razvoj počeo sredinom 80-ih u znatnoj meri su bili modernizovani dobivši oznaku S-300PM. Izvozna verzija S-300PMU postala je veoma poznata u celom svetu.

„Protivraketni“ sistem S-300V je u ovo vreme ostao u senci, ali su sistemi koji su već postojali u sastavu OS RF modernizovani.

Težak put ka serijskoj proizvodnji

S-400 je formalno pušten u serijsku proizvodnju 2006. godine. 2007. godine u borbeno dežurstvo je stupio prvi divizion, ali se ispostavilo da je tempo proizvodnje sistema ispod očekivanog.

Postoji nada da će se tempo proizvodnje novog sistema povećati nakon završetka izgradnje fabrika u Kirovu i Nižnjem Novgorodu. Po planu će prve faze novih preduzeća biti puštene u pogon 2015. godine. Fabrika u Kirovu će proizvoditi rakete, a u Nižnjem Novgorodu – uređaje za lansiranje, RLS i sredstva za upravljanje.

U ovim uslovima se može prognozirati tempo proizvodnje od 5-6 kompleta diviziona svake godine otprilike do 2016. godine. Ukoliko ne budu preduzete neke vanredne mere to će značiti da će do 2020. godine postojati manjak od 16-20 diviziona S-400 od planiranih 56. Imajući u vidu postojeće informacije o stanju izuma S-500 treba očekivati da će 2015. godine sistem moći tek da započne ispitivanja u punom obimu, a puštanje serijske proizvodnje u pogon teško da će biti ostvareno pre 2017. godine.

Modernizacija kao izlaz

Izgleda da Oružane snage Rusije rizikuju da ne dobiju 25 od 66 diviziona S-400 – S-500 koji su planirani do 2020. godine. Isporuka sistema S-300V4 će se odvijati svojim tokom, ali oni treba da zamene zastarele S-300V iz ranijih serija i na stanje u vezi s zamenom linije S-300P oni neće uticati.

U ovim uslovima poseban značaj stiče modernizacija S-300PM koji ostaju u stroju, a možda i ranijih „tristotki“. S korišćenjem savremene baze elemenata i modernizovanih raketa rok eksploatacije ovih sistema može biti produžen, što će omogućiti da se nadoknade novi kopleksi koji neće biti kompletirani i da se dočeka normalan tempo serijske proizvodnje S-400 i S-500. Trenutno u Oružanim snagama po različitim informacijama ima od 80 do 100 diviziona S-300PS i PM, i da se ne bi dopustilo smanjenje „polja PVO“ 2020. godine minimum 50 diviziona „tristotki“ treba da ostane u stroju.