Sirija: četiri polja u centru arapskog sveta

Šah i politika – već dugi niz vekova praktično je nemoguće odvojiti ih jedno od drugog. I to nije čudno, jer su i same šahovske figure smišljene kao imitacija vojske iz VI veka. Menjale su se epohe, ali je veza koja spaja drevnu igru i najmoćnije ljude samo jačala. U 21. veku igrači nove nauke – geopolitike – pribegavaju ovom umeću pokušavajući da objasne najsloženije političke procese. I mi ćemo pokušati da bacimo pogled kroz prizmu idealnog modela života, odnosno šah. 

Dakle, posmatrači OUN su doputovali u Damask kako bi pratili realizaciju plana specijalnog poslanika OUN Kofija Anana. I van granica Sirije se ulažu napori za rešavanje situacije u Siriji: Moskva ne prestaje da pregovara, kako s predstavnicima zvaničnog Damaska, tako i s liderima sirijske opozicije.

 „Arapsko proleće“ 2011. godine spotaklo se na sirijskom pragu. Lagano je prešlo u leto, jesen, zimu – i ponovo u proleće. Borba opozicije – kako unutrašnje, tako i spoljne – s režimom Bašara Asada nije prestajala cele ove godine. „Demokratskim pokretima“ nije uspeo pokušaj da se Sirija osvoji na brzu ruku, kao što je to bilo s Libijom. U čemu je tajna takve čvrstine Damaska i zašto su se susedi tako okomili na njega? Evo kako situaciju procenjuje međunarodni velemajstor, svetski šampion Evrope u šahu za 2007. godinu Vladislav Tkačov.

„Već sam geografski položaj Sirije – na raskrsnici između glavnih igrača bliskoistočne politike – navodi na poređenja s borbom za centar na početku šahovske partije. Upravo kontrola 4 polja na sredini table obično određuje mnogo poteza unapred, odnosno ko će voditi igru. Na sličan način se Saudijska Arabija, Katar i Turska – s jedne strane, i Iran s druge, trenutno bore za osvajanje ove predstraže u centru islamskog sveta. Kao i u svakoj savremenoj šahovskoj partiji, ne može se bez spoljne pomoći. Sekundanti sukobljenih strana koje predstavljaju SAD, Rusija i Evropska unija igračima pružaju svestranu podršku, uključujući i pravnu – svakog dana se u Savetu bezbednosti UN lome koplja zbog pravila igre.“

Jedan od glavnih postulata šahovske strategije glasi da treba da napadate kad imate inicijativu. I ovo odlično shvataju i u Rijadu, Dohi i Ankari – već je formulisan zajednički predlog za pružanje finansijske pomoći sirijskim pobunjenicima i stvaranje „slobodnih“ zona zabrane letova. Kako pokazuje praksa, više niko ne može da se oslobodi ovakvog pozicionog presinga.

„Rukovodstvo Sirije se vrlo brzo našlo u situaciji koja zahteva dugu seriju poteza: bez obzira da li je u pitanju liberalizacija izbornog zakonodavstva, drugačiji raspored ovlašćenja vlasti u zemlji ili nešto drugo,“ – smatra Tkačov.

Kao što je poznato, glavno oružje u šahu je pravo na sledeći potez. Zadatak kako jedne, tako i druge strane jeste da nađu jedino rešenje koje ne vodi u rat, već u mir.