Izbori u Francuskoj. Pogled sa Apenina

Ostalo je svega nekoliko dana do drugog i odlučujućeg kruga predsedničkih izbora u Francuskoj. Uočekivanju novog predsednika Francuske Republike borave ne samo milioni Francuza koji su juče pratili „klinč“ godine Orland-Sarkozi, već i čitava Evropa, uključujući Italiju.

Dopisnik radija Glas Rusije Marina Tantušjan razgovara sa naučnim saradnikom rimskog Instituta za međunarodne odnose Mikelom Komelijem.

Gospodine Komeli, čime možete da objasnite pobedu Fransua Olanda u prvom krugu?

Po meni, u ovom slučaju umesnije je govoriti o porazu Sarkozija, nego i trijumfu Fransua Olanda. Sličan trend je označen skoro u svim zemljama Evrope, koje preživljavaju danas oštru ekonomsku i finansijsku krizu, koja je zatim prerasla u krizu zone evra. Kao rezultat, aktualne vlade sada trpe poraz na izboriam. Drugi faktor je u većoj meri vezan za konkurenciju sa drugim strankama. Kao što se zna, glasovi birača koji se pridržavaju desničarskih pogleda, pdoeljeni su između Sarkozija i ultra-desničara na čelu sa Mari Le Pen, kojoj je u toku prvog kruga pošlo za rukom da sakupi 18,6% glasova. To je vrlo visok i neočekivan pokazatelj za ultra-desničare. Svi ovi fakotri objašnjavaju zašto je danas Sarkozi u tako teškom položaju. Oland naprotiv pripada umerenijem taboru kojem Francuzi izgleda nemaju ništa protiv da povere sudbinu svoje zemlje.

Meni se čini da čitavo istraživanje javnog mnjenja sprovedeno poslednjih meseci u jedan glas govori o tome da će na ovim izborima pobediti Fransua Oland. Mislim da će socijalista Oland verovatno zaista postati novi Predsednik Francuske, ako se, naravno, ne desi nešto u poslednjem trenutku.

Da li očekujete kardinalne promene u spoljnoj i unutrašnjoj politici Francuske u slučaju dolaska na vlast socijaliste Olanda?

U svom predizbornom programu koji se mnogima čini pomalo zastarelim socijalista Oland je ipak poklonio veliku pažnju različitim aspektima socijalne politike. Ovaj prilaz nesumnjivo naišao je na odaziv u srcima mnogih Francuza, uplašenih recesijom i krizom, kao i fiskalnom politikom EU. Oland planira da inicira diskusiju i izrazi neslaganje povodom previše stroge i disciplinarne politike koja se primenjuje u EU i zoni evra. Takav stav može da provocira nezadovoljstvo Nemačke i da se negativno odrazi na franko-nemačke bilateralne odnose. U jedno sam siguran – pobeda Olanda će dovesti do revidiranja odnsoa Francuske sa Italijom i drugim zemljama Evrope. Mislim da će prvi meseci Olandove uprave biti u tom smislu za njega najsloženiji.