Sarkozi i Oland. Još nikada Francuska nije bila tako blizu neuspeha...

Sjaj i beda misli predsedničkih kandidata – drugačije se ne može nazvati duel dvojice pretenedenata na tron u Jelisjskoj palati. Nikola Sarkozi, predsednički kandidat na novi mandat i njegov oponent socijalista Fransua Oland, kandidovan umesto bivšeg direktora MMF Dominika Stros-Kana, sukobili su se u bespoštednoj borbi u završnim televizijskim debatama.

Oland, otvoreno se plašeći sukoba sa Sarkozijem oštrim na jezik, dogovorio je samo jedno suočavanje od tri moguća. Nikola je jurnuo u boj, aktivno ubadajući svog neokretnog i ne previše teorijski potkovanog protivnika.

Prvu repliku imao je Fransua Oland koji je objasnio da želi da bude Predsednik saveza Francuza, a ne njihovog razjedninjenja, da želi da obnovi proizvodnju i postigne nacionalno pomirenje. Hitno se bacivši u protivnapad Sarkozi je jetko izjavio da zemlja i tako živi i cveta, bez obzira na dugotrajnu finansijsku krizu koja besni u EU.

Ekonomskom delu debata bio je posvećen veći deo vremena, više od sat i 15 minuta. Tako je Oland, odabravši taktiku doslednog napada, izjavio da je 10% nezaposlenog stanovništva sramni pokazatelj za bilo kog evropskog predsednika. Sarkozi je parirao da Oland voli Španiju, ali španija ima 25% nezaposlenih i nema veze, žive nekako!

Pitanje zajedničke Evrope i sudbine evra još jednom je pokazalo principijalnu razliku u prilazu problemu obojice kandidata. Tako je Sarkozi posebno akcentovao davanje Francuskoj krajnje niske kamate za strane zajmove u istoriji zemlje – na nivou od 3%. On je još jednom podvukao neophodnost da se francuska ekonomija oslobodi opšteevropskog finansijskog centra. Oland se oslanjao na dodatno oporezivanje finansijskih transakcija. Sarkozi nije propustio ni da podseti na svoju ulogu spasioca evra i između ostalog Grčke, u kojoj je nastupio zajedno sa Nemačkom.

Tema emigracije izazvala je posebne strasti. Sarkozi je piozvao na samosvest francusek građane, objašnjavajući da navodno Francuska nije od gume. On je na sav glas proklamovao opasnsot od islamizacije Francuske i pomalo rasplinuto izjavio da je potreban francuski, a ne strani islam. Sarkozi se zalaže i za razumnu razliku statusa iseljenika iz evropskih i neevropskih zemalja, što je uporno pokušao da ignoriše njegov oponent.

Oland je ponovo ponavljao kao mantru svoju želju da pruži emigrantima koji žive u zemlji redovno najmanje 5 godina pravo da glasaju i da budu birani na lokalnim izborima. Izgleda da je posebno snažno publiku potresao ispad Sarkozija povodom postepene puzeće islamizacije Francuske kroz izbore muslimanskih gradonačelnika, kada će biti uveden „halal“ u školama i različito vreme za posetu bazena dečaka i devojčica. Tu je, priznajemo, Oland bi zbunjen. A Sarkozi je odmah podsetio da je već danas u Francuskoj 2200 džamija.

Faktički u debatama je izostala međunarodna tema, ako se ne računaju unutrašnje evropske finansijske veze i pitanja izbora u afričkim zemljama. Kandidati su potpuno zaobišli i odnose sa Rusijom, i izgradnju jedinstvene Evrope sa istočnim evropljanima, između ostalog sa Ukrajinom. Stidljivo su prećutali i NATO i libijsku avanturu. Ni reči nije bilo rečen o Kini ili Aziji uopšte, kao ni o odbrambednoj industriji ili novim tržištima za plasman. Jednom reči, najaktualniji uglovi bili su maksimalno izglađeni, što je ostavljalo čudan utisak.