Саркози и Оланд. Још никада Француска није била тако близу неуспеха...

Сјај и беда мисли председничких кандидата – другачије се не може назвати дуел двојице претенедената на трон у Јелисјској палати. Никола Саркози, председнички кандидат на нови мандат и његов опонент социјалиста Франсуа Оланд, кандидован уместо бившег директора ММФ Доминика Строс-Кана, сукобили су се у беспоштедној борби у завршним телевизијским дебатама.

Оланд, отворено се плашећи сукоба са Саркозијем оштрим на језик, договорио је само једно суочавање од три могућа. Никола је јурнуо у бој, активно убадајући свог неокретног и не превише теоријски поткованог противника.

Прву реплику имао је Франсуа Оланд који је објаснио да жели да буде Председник савеза Француза, а не њиховог разједнињења, да жели да обнови производњу и постигне национално помирење. Хитно се бацивши у противнапад Саркози је јетко изјавио да земља и тако живи и цвета, без обзира на дуготрајну финансијску кризу која бесни у ЕУ.

Економском делу дебата био је посвећен већи део времена, више од сат и 15 минута. Тако је Оланд, одабравши тактику доследног напада, изјавио да је 10% незапосленог становништва срамни показатељ за било ког европског председника. Саркози је парирао да Оланд воли Шпанију, али шпанија има 25% незапослених и нема везе, живе некако!

Питање заједничке Европе и судбине евра још једном је показало принципијалну разлику у прилазу проблему обојице кандидата. Тако је Саркози посебно акцентовао давање Француској крајње ниске камате за стране зајмове у историји земље – на нивоу од 3%. Он је још једном подвукао неопходност да се француска економија ослободи општеевропског финансијског центра. Оланд се ослањао на додатно опорезивање финансијских трансакција. Саркози није пропустио ни да подсети на своју улогу спасиоца евра и између осталог Грчке, у којој је наступио заједно са Немачком.

Тема емиграције изазвала је посебне страсти. Саркози је пиозвао на самосвест францусек грађане, објашњавајући да наводно Француска није од гуме. Он је на сав глас прокламовао опаснсот од исламизације Француске и помало расплинуто изјавио да је потребан француски, а не страни ислам. Саркози се залаже и за разумну разлику статуса исељеника из европских и неевропских земаља, што је упорно покушао да игнорише његов опонент.

Оланд је поново понављао као мантру своју жељу да пружи емигрантима који живе у земљи редовно најмање 5 година право да гласају и да буду бирани на локалним изборима. Изгледа да је посебно снажно публику потресао испад Саркозија поводом постепене пузеће исламизације Француске кроз изборе муслиманских градоначелника, када ће бити уведен „халал“ у школама и различито време за посету базена дечака и девојчица. Ту је, признајемо, Оланд би збуњен. А Саркози је одмах подсетио да је већ данас у Француској 2200 џамија.

Фактички у дебатама је изостала међународна тема, ако се не рачунају унутрашње европске финансијске везе и питања избора у афричким земљама. Кандидати су потпуно заобишли и односе са Русијом, и изградњу јединствене Европе са источним европљанима, између осталог са Украјином. Стидљиво су прећутали и НАТО и либијску авантуру. Ни речи није било речен о Кини или Азији уопште, као ни о одбрамбедној индустрији или новим тржиштима за пласман. Једном речи, најактуалнији углови били су максимално изглађени, што је остављало чудан утисак.