Krznarski lobi protiv branilaca prava životinja

Krzno je vekovima bilo proizvod karakterističan za Rusiju i jedna od osnovnih stavki u izvozu. Danas Rusija troši šest puta više krzna nego što proizvodi. Rusko krzno je uglavnom prisutno na domaćem tržištu, a i sam odnos prema „mekom zlatu“ je počeo da se menja. Sve češće se čuju pozivi za odricanje od krznene odeće zbog etičkih razloga. Međutim, argumenti zaštitnika životinja nailaze na argumente pristalica prirodnog krzna.

Svetska krznarska industrija doživljava novi bum. Ove godine su nedelje mode u Parizu, Milanu i Njujorku neki posmatrači nazvali „carstvom krzna“. Oko dve trećine kreatora je proizvode od krzna uključilo u svoje kolekcije. Jedan od lidera trenda je Žan-Pol Gotje. 1990-ih godina kad je većina filmskih zvezda i zvezda šou biznisa smatrala da je po bontonu da javno izjave da su se potpuno odrekle proizvoda od krzna ovako nešto je bilo nemoguće. Sad se prioriteti postepeno menjaju, kaže predsednik Ruskog krznarskog saveza Sergej Stolbov:

U poslednje vreme ekologija izlazi iz mode, imam u vidu savremenu modu, kapute, jakne itd. Sve je jači pokret povratka prirodi, tipa hipika iz 60-godina. Odnosno hemijski materijali nisu dobro došli. Osim toga, prirodno je da prilikom proizvodnje prirodnog krzna ekologija ne trpi štetu, zato što ako preduzeća koja proizvode životinje nešto rade, ona to, razume se, rade poštujući sve ekološke zahteve.

Promena odnosa potrošača prema krznu je u mnogome rezultat kampanje preduzeća u Evropi i Americi za poboljšavanje imidža ove grane. Malo ko zna da se svake godine zbog kože ubija od 40 do 50 miliona životinja. To su podaci Međunarodne federacije za trgovinu krznom (IFTF). Glavni proizvođači su Finska, Danska, Kina i Kanada u kojima je krzno zajedno sa šumom i ribarstvom jedna od glavnih stavki izvoza. Na Rusiju otpada svega oko 3 miliona koža. Pre svega se radi o vizonima, polarnim i drugim lisicama.

Glavni argument „krznarskog lobija“ je prirodnost i „ekologičnost“ krzna u poređenju sa sintetičkom zamenom, u čijoj proizvodnji se zagađuje okolina. Branioci prava životinja u potpunosti odbacuju argumente o ekologičnosti krznarske industrije. Govori pomoćnik za sprovođenje kampanje španskog udruženja za zaštitu životinja Libera Ruben Peres:

Krzno uopšte nije ekološki proizvod, ono je toksično, jer prilikom njegove obrade treba koristiti prilično štetne materije, između ostalih i kancerogene, odnosno one koje izazivaju rak čak i u malim dozama.

Ipak, mnogo veće negodovanje protivnika krzna i zaštitnika životinja izaziva ophođenje prema divljim životinjama. Nažalost, za razliku od zapadnih zemalja u Rusiji još uvek nema zakona koji zabranjuje surovo ophođenje prema životinjama. Predsednik centra za zaštitu prava životinja „Vita“ Irina Novožilova kaže da proizvođači umesto da poboljšaju uslove u kojima borave dugodlake životinje „ispiraju mozak“ potrošačima:

Obični građani misle da se sve odvija prilično humano. Životinja živi na farmi, zatim dolazi vreme kad ona bude ubijena, smatra se da se to radi prilično humano. Kad počinjem da im nabrajam arsenal metoda za ubijanje, oni su, naravno, potpuno šokirani, zato što se tu koriste i otrovi, i lomljenje vratnih pršljenova i vatreno oružje – masa metoda koje nipošto ne garantuju humanu smrt.

S tačke gledišta „zelenih“ jedini izlaz je potpuno odricanje od nošenja krzna u korist biljnih i sintetičkih tkanina koje takođe odlično čuvaju toplotu. Međutim, veštačke tkanine se u prirodi raspadaju od 500 do 1000 godina. Izgleda da prilikom izbora zimske odeće svakom od nas preostaje da se rukovodimo isključivo sopstvenim ubeđenjima.