Крзнарски лоби против бранилаца права животиња

Крзно је вековима било производ карактеристичан за Русију и једна од основних ставки у извозу. Данас Русија троши шест пута више крзна него што производи. Руско крзно је углавном присутно на домаћем тржишту, а и сам однос према „меком злату“ је почео да се мења. Све чешће се чују позиви за одрицање од крзнене одеће због етичких разлога. Међутим, аргументи заштитника животиња наилазе на аргументе присталица природног крзна.

Светска крзнарска индустрија доживљава нови бум. Ове године су недеље моде у Паризу, Милану и Њујорку неки посматрачи назвали „царством крзна“. Око две трећине креатора је производе од крзна укључило у своје колекције. Један од лидера тренда је Жан-Пол Готје. 1990-их година кад је већина филмских звезда и звезда шоу бизниса сматрала да је по бонтону да јавно изјаве да су се потпуно одрекле производа од крзна овако нешто је било немогуће. Сад се приоритети постепено мењају, каже председник Руског крзнарског савеза Сергеј Столбов:

У последње време екологија излази из моде, имам у виду савремену моду, капуте, јакне итд. Све је јачи покрет повратка природи, типа хипика из 60-година. Односно хемијски материјали нису добро дошли. Осим тога, природно је да приликом производње природног крзна екологија не трпи штету, зато што ако предузећа која производе животиње нешто раде, она то, разуме се, раде поштујући све еколошке захтеве.

Промена односа потрошача према крзну је у многоме резултат кампање предузећа у Европи и Америци за побољшавање имиџа ове гране. Мало ко зна да се сваке године због коже убија од 40 до 50 милиона животиња. То су подаци Међународне федерације за трговину крзном (IFTF). Главни произвођачи су Финска, Данска, Кина и Канада у којима је крзно заједно са шумом и рибарством једна од главних ставки извоза. На Русију отпада свега око 3 милиона кожа. Пре свега се ради о визонима, поларним и другим лисицама.

Главни аргумент „крзнарског лобија“ је природност и „екологичност“ крзна у поређењу са синтетичком заменом, у чијој производњи се загађује околина. Браниоци права животиња у потпуности одбацују аргументе о екологичности крзнарске индустрије. Говори помоћник за спровођење кампање шпанског удружења за заштиту животиња Libera Рубен Перес:

Крзно уопште није еколошки производ, оно је токсично, јер приликом његове обраде треба користити прилично штетне материје, између осталих и канцерогене, односно оне које изазивају рак чак и у малим дозама.

Ипак, много веће негодовање противника крзна и заштитника животиња изазива опхођење према дивљим животињама. Нажалост, за разлику од западних земаља у Русији још увек нема закона који забрањује сурово опхођење према животињама. Председник центра за заштиту права животиња „Вита“ Ирина Новожилова каже да произвођачи уместо да побољшају услове у којима бораве дугодлаке животиње „испирају мозак“ потрошачима:

Обични грађани мисле да се све одвија прилично хумано. Животиња живи на фарми, затим долази време кад она буде убијена, сматра се да се то ради прилично хумано. Кад почињем да им набрајам арсенал метода за убијање, они су, наравно, потпуно шокирани, зато што се ту користе и отрови, и ломљење вратних пршљенова и ватрено оружје – маса метода које нипошто не гарантују хуману смрт.

С тачке гледишта „зелених“ једини излаз је потпуно одрицање од ношења крзна у корист биљних и синтетичких тканина које такође одлично чувају топлоту. Међутим, вештачке тканине се у природи распадају од 500 до 1000 година. Изгледа да приликом избора зимске одеће сваком од нас преостаје да се руководимо искључиво сопственим убеђењима.