Tri poruke pomoćniku ministra zdravlja

DVA PISMA „POLITICI“
 
Urednici rubrike ,,Među nama''  - odgovor na pismo „O javnom ili narodnom zdravlju  - ko zna koji put!“ Politika, 25. 04. 2012.
 
Stvari su odavno jasne
 
Pošto se prof. dr Snežana Simić upustila u lingvističku analizu kao lekar, podstaknute smo da još jednom iznesemo i objasnimo pravo tumačenje datih naziva. Ponavljamo da zdravlje nikako ne može biti „javno“, jer nije u duhu srbskog jezika. To je bukvalan prevod sintagme „public health“. Po prof. Simić znači moglo bi da postoji i „tajno zdravlje“; naime, nije reč o „javnosti“ nego o pridevu ,,javan'' koji ima ograničenu upotrebu u srbskom jeziku. Prof. Simić pominje i sintagmu „population health“ za koju piše da se prevodi kao ,,zdravlje stanovništva'' i da se upotrebljava kao sinonim za ,,javno zdravlje''? Pa ako, po njenim rečima, ,,javno zdravlje...reguliše pojave i probleme koji su od opšteg društvenog interesa,'' zar nije reč o NARODNOM ZDRAVLJU, što je jedino prihvatljivo semantičko rešenje u srbskom jeziku. I na kraju, evoluiranje jezičkih pojmova ne podrazumeva nepravilno prevođenje stranih (mahom engleskih) izraza na srbski jezik, a konzistentnost terminologije kojoj, po prof. Simić, mi treba da se prilagođavamo, ne znači bukvalno preuzimanje stranih termina bez njihove semantičke obrade i poštovanja zakonitosti srbskog jezika. Iz svega navedenog, nameće se logičan zaključak da kada izostane saradnja s lingvistima koji se bave ovom problematikom, dolazi do uvođenja tzv. neadekvatnih anglicizama, što se odnosi na nepravilno preuzete, prevedene i pretočene engleske reči na srbski jezik.
 
Izraz ,,javno zdravlje”, po svemu sudeći, nije „odomaćen poslednjih dvadesetak godina” kako piše  prof. dr Snežana Simić, potonji pomoćnik ministra zdravlja i njegov savetnik. Npr. „Odluka o osnivanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut““ objavljena je u „Službenom glasniku“ 17. juna 2006. godine (osnivač je Vlada), a „Strategija o javnom zdravlju“ objavljena je 2009. god. Dakle, o takvom, javnom (umesto narodnom) zdravlju nije se ni moglo kod nas mnogo ranije čuti i držati za izraz koji nas obavezuje.
 
Nasuprot tome, u ustanovi koja nosi ime ovog velikana Kućnim  redom (član 22) iz tridesetih godina prošlog veka „zabranjeno je pušenje u prostorijama gde dolazi publika”, i to je dobro razumeo naš ondašnji narod, te je bilo obavezujuće. Ovaj bečki student poliglota (govorio pet svetskih jezika) ugledao se u svom celokupnom životu i radu na stavove svojih profesora, najviše Hirtla i Rokitanskog. Prvi je kao anatom za lopaticu  (scapula) navodio sve izraze u nemačkom narodu, a potonji, patolog, govorio da se lekari „bore protiv bolesti koje navaljuju na narod”. Rezultat ovih uticaja bila je „Građa za medicinsku terminologiju“ (brušena šezdeset godina) i njegovo životno delo i „knjige za narod” ovog patrijarha zdravstvene kulture. Dakle, „trebiti jezik”, jer „strane reči tuđinski zveče” a „naš jezik je bogat ali sve riznice još nisu otvorene”. To su bili odlučujući uticaji njegovih profesora koje je  kasnije kao državni pitomac po najvećim centrima Evrope dalje učvrstio i preneo radeći za „ovaj pošteni, dobri narod”. Otuda njegovo ime u nazivu ustanove za brigu o narodnom zdravlju, a ostade i reč iz poslednjeg njegovog intervjua „Gospoda me konsultuju”. Mislim da ovome više ne treba ništa dodati. Stvari su jasne.
     
 
    
         Prof. dr Sofija Mićić,
         Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
 
         Dr sc. med. Slavica Žižić Borjanović, Beograd
 
 
II
 
Protiv „javnog“, protiv „kampanje i promocije“,
jer o „zdravlju naroda“ je reč
 
 
Jasno je da je zdravlje „narodno“. Dobro ili slabo, poboljšano ili pogoršano, na zavidnom ili nezavidnom nivou, urušeno ili odlično, ali nikako nije „javno“. Ni borba za poboljšanje zdravlja naroda nije „kampanja“, niti je težnja da se zdravlje načinom života očuva – „promocija“  zdravlja. „Kampanjom“ se naziva i bombardovanje neke teritorije, a „promocija“ se vrši najčešće da bi se neki proizvod približio tržištu. Te reči imaju i druga značenja, ali se i dalje ne dotiču zdravlja i medicine. Rekla bih da se ovde najpre radi o nepoznavanju sopstvenog jezika i značenja reči. Srbskog jezika., onog koji je inače velika, nepregledna riznica. Radi se tu o slabom znanju maternjeg jezika, nebrizi za njegovo očuvanje, i zato olakom prihvatanju stranih reči. Nije nam stalo.
 
 Nekada nam beše stalo i do novina na srbskom jeziku, pa ih pokrenuše dvojica studenata medicine u Beču – Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić; beše nam stalo i za Srbski rečnik, pa se tu nađe Vuk Stefanović Karadžić;  do Matice srpske; beše nam stalo do otvaranja škola, Medicinskog fakulteta, Narodnog muzeja i svega drugog što čini kulturu jednog naroda. „Kultura nastaje u istoriji”, a narodi iščezavaju ukoliko gube sopstveni jezik. Mi se tako niti dovoljno brinemo za očuvanje maternjeg jezika, niti se dovoljno brinemo o zdravlju naroda. Jezik je osnova identiteta naroda, a zdravlje je njegovo najveće bogatstvo.
 
Ako nam samo znanje ne može niko ukrasti, onda ga stičimo; ako nam je jezik maternji, onda ga ljubomorno čuvajmo; ako nam je zdravlje najveće bogatstvo, onda ga najpre nazovimo pravim imenom. Za ovaj slučaj mislim da ne važi izraz: „ Zovi me kako hođeš, ali me nemoj razbiti”. Jer ovde je ulog veliki, nesaglediv, i o tome je u našoj pojedinačnoj pobuni reč
 
 
           Dr Slavica Žižić Borjanović, Beograd
 
 
 
PISMO OBIČNOG POŠTOVAOCA SRPSKOG JEZIKA
 
 
 
PREDSEDNICA  UJZS,  prof. dr SNEŽANA SIMIĆ
 
Otvoreno pismo
 
Poštovana gospođo Simić,
 
Ja sam Željko Filipović iz Niša, član udruženja „Ćirilica“ Beograd. Izvinjavam se što Vam se obraćam ovako samopozvan, ali imam izvesne primedbe u vezi sa Vašim udruženjem, pa želim da Vas sa njima putem ovog otvorenog pisma i  upoznam. Ovo pismo će biti objavljeno i na stranicama udruženja “Ćirilica“ Beograd (https://Ćirilica-Beograd.Srb/), kao i Vaš odgovor. 
 
Sve pojave u radu Vašeg udruženja na koje imam primedbe imaju zajednički uzrok  - razloge psihosocijale prirode, želju da se imitiraju drugi, želju da se „liči na druge“. Lekari kao ljudi koji se bave najplemenitijim zanimanjem u celokupnoj istoriji ljudske civilizacije u narodu se doživljavaju kao najvažnija, najpotrebnija i najdragocenija profesija, a kao visokoobrazovani ljudi već sami od sebe spadaju u otmeni svet, i oni bi trebalo da budu poslednji od kojih bi se očekivala malograđanska „feminska“sklonost ka imitiranju. Ta sklonost bi se pre mogla očekivati od neobrazovanih.
 
1) Prvo, samo ime Vašeg udruženja – „Udruženje za javno zdravlje Srbije“ (https://www.ujzs.org/). Uprkos celokupnoj dosadašnjoj praksi upotrebe izraza narodno zdravlje, Vi ste se opredelili za izraz „javno“ samo da biste ličili na one od kojih ste i prepisali taj izraz -  na Amerikance. Decenijama smo imali ministre narodnog zdravlja, i u Kraljevini i pod komunistima, i Vi i ostali članovi udruženja ne biste ništa izgubili na ugledu i „otmenosti“ kad bi i Vaše udruženje imalo naziv „Udruženje Srbije za narodno zdravlje“. Uostalom, i najnapredniji evropski narodi u tu svrhu koriste baš izraz „narodno zdravlje“.
 
2) Dalje, na stranicama Vašeg udruženja stoji objava: „Jesenji "Akva Viva" festival zdravlja“(https://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/3119/category/Narodno_ili_javno). Taj izraz nije u duhu srbskog jezika, nego predstavlja običnu imitaciju američkog reda reči. U duhu srbskog jezika bi bio izraz „Jesenji festival  zdravlja „Akva viva““. Šta više, ni reč „festival“ ovde nije potrebna. Bolje bi bilo smotra zdravlja. Srbski jezik je stariji od Amerike, i nema potrebe da mu Amerika bilo šta „objašnjava“. Nekada je pravilan i lep izgovor bio osnovni znak raspoznavanja obrazovanog čoveka, a danas čak i među njima imamo one koji žele da „liče na druge“.
 
3) Povodom Nove godine i Božića vi opet imitirate Amerikance. Na primer, 26.12.2009. g. i 8.1.2011. g. (https://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/3120/category/Narodno_ili_javno) članovima udruženja uputili ste sledeću čestitku:
 
„Dragi članovi Udruženja za javno zdravlje Srbije, poštovani partneri i saradnici, želimo Vama i Vašim porodicama puno zdravlja , uspeha u poslu i mnogo ljubavi.
 
Srećni praznici !!!
 
Upravni organi Udruženja za javno zdravlje Srbije“.
 
Amerikanci ne smeju da pomenu „Božić“, polazeći od stava da nisu svi Amerikanci – hrišćani, pa da se nehrišćani ne bi osećali neugodno, oni izbegavaju reč „Božić“, a onda se i vi u čestitkama ugledate na Amerikance, pa izvrdavate reč „Božić“ i  imitirate ih sa „Srećni praznici“. To kod Srba nikada nije bila praksa. Šta znači čestitati praznik, a ne navesti koji praznik je u pitanju? Bolje bi bilo kad biste se ugledali na Srbe, a ne na Amerikance.
 
4) Na vašim stranicama ste objavili izraz: „Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga“. I taj izraz ste prepisali od Amerikanaca. Kod njih „droga“ ima dvojako značenje – i lek, i opojna droga. Kod nas „droga“ nipošto ne može da znači „lek“. Da li kod nas uopšte postoji bilo kakva „upotreba“ droge koja u isto vreme ne bi bila i zloupotreba droge? Da li je uopšte potreban izraz „zloupotreba droge“? Ne vrši li se time relativizacija narkomanije? Ovde ide i besmisleni izraz „lake droge“. Za mene je to samo amnestiranje narkomanije! Slušali smo jednu doktorku kako na televiziji daje „definiciju“ prekomerne doze, pa kaže: „Prekomerna doza je kad se uzme više nego što je to normalno!“ Ovo je ruganje narodu! Da li doktorka implicira i normalnu dozu droge? Evo, ja nisam lekar, a tvrdim da znam tačnu definiciju prekomerne doze:
 
„Svaka doza je – prekomerna doza! I sama pomisao da se uzme droga je već – prekomerna doza!“
 
Kada bi se ovakvi lekari ugledali na Srbe umesto na Amerikance, problem droge u Srbiji ne bi imao ovakve razmere.
 
5) Opet izraz sa vašeg sajta: „Fitnesom do zdravlja“.  Kome se vi obraćate – narodu, ispitnoj komisiji ili skupu lekara? Opet želite da „ličite na Amerikance“, pa makar vas Srbi i ne razumeli! Ponavljam, srbski jezik je stariji od Amerike. Šta fali izrazima „gimnastika, telesno vežbanje, fizička aktivnost“? Ne stoji li iza ovoga ona težnja malograđanina: „Što sam im nerazumljiviji, izgledaću im učeniji i pametniji“? Jedan lekar koji leči narkomane, na televiziji kaže: „Kad mi se narkoman obrati za pomoć, ja mu pružim suport“! Doktorka fizijatar kaže kako je svom pacijentu izvršila ristoraciju ruke! Šta će tom pacijentu povratak pokretljivosti ruke, važno je da nam je njegova doktorka stavila do znanja da se bavi i američkom literaturom! Sve je više lekara koji više ne vrše prostački pregled, nego – skrining! Oni takve izraze upotrebljavaju kao – statusni simbol, kao Fema „mikofo“!
 
6) „Edukacija patronažnih sestara“. Opet izraz sa vašeg sajta. Opet statusni simbol. „Edukacija“ je latinski izraz za vaspitanje. „Nonedukato“ znači nevaspitan, a ne neobrazovan; „maledukato“ znači loše vaspitan, a ne loše obrazovan, neobrazovan. Šta biste izgubili od otmenosti i ugleda da ste jednostavno, tačno i lepo rekli po srbski – obuka patronažnih sestara, dodatna, dopunska obuka?…
 
7) 7.8.2009. g. na vašem sajtu:  Izložba "Duvanski dim je serijski ubica". I to je prepisivanje američkog izraza. Srbi kažu višestruki ubica. Ali onda Fema ne bi ostavila utisak. Itd. Nažalost,  toga ima još dosta.
 


 
Nije važan ni srbski, ni engleski.
Važno je da „ličimo na Amerikance“!
 
 
 
              Željko Filipović
              „Ćirilica“ Beograd,
              Povereništvo Niš.