EU: Romi kao dijagnoza

Životni uslovi romske populacije u zemljama članicama Evropske unije znatno su niži od odgovarajućih uslova drugih naroda koji žive „u susedstvu“. Ovaj zaključak sadržan je u izveštaju objavljenom od strane Agencije za osnovna ljudska prava Evropske unije. Studija je sprovedena u saradnji sa Programom za razvoj UN (UNDP), Svetske banke i Evropske komisije. S obzirom da, prema proceni Evropske Unije, Romi u Evropi čine populaciju  od 10 do 12 miliona ljudi, i  najbrojniju etničku manjinu - situacija za "ujedinjenu Evropa" je u najmanju ruku, tužna.

Prema izveštaju, situacija Roma je neizdrživa, a glavna pretnja  romskoj populaciji je siromaštvo. Oko 80% roma „živi pod stalnom pretnjom od siromaštva.“ Nije mnogo bolja situacija ni što se tiče zaposlenja: manje od trećine njih ima stalno zaposlenje. Čak i manje od 15% - može da se pohvali obrazovanjem - uprkos činjenici da među drugim narodima koji žive rame uz rame sa romima, indeks dostiže 70%.

Eksperti EU čak i ne brinu o društveno-ekonomskim uslovima Roma, kao ni o sve većoj opasnosti od etničkih sukoba u kojima učestvuju. „Postoji diskriminacija“ –podvukao je direktor Agencije za osnovna ljudska prava Morten Kjaerum i pozvao na „hitnu i efikasnu akciju“, kako bi se preokrenula situacija.

Čini se da problem nezadovoljavajućeg položaja romske zajednice, ima dve dimenzije: socijalno- ekonomsku i političku. Na značaj prve - pre svega,  zapošljavanja - ukazao je u intervjuu „Glasu Rusije“ ekspert Instituta za Evropu RAN Vladislav Belov:

„Situacija na tržištu rada Evropske unije znatno se razlikuju po grupama zemalja, pa i unutar tih grupa - od zemlje do zemlje. Stoga nije sasvim tačno govoriti o jedinstvenoj situaciji. Međutim, većina zemalja Evropske unije se suočava sa ogromnim teškoćama, uključujući potrebu da se prilagodi evropskim i globalnim ekonomskim procesima. Sa teškoćama se prilagođavaju baltičke države, Bugarska, Rumunija, Mađarska. Južnoevropske zemlje - Portugal, Španija i Grčka - takođe još nisu završile proces strukturnih reformi. Kao posledica toga, uglavnom u tim zemljama i  postoji socijalno raslojavanje, koje utiče pre svega na razne etničke manjine.“

A američko izdanje „The Foreign Policy“ predlaže Evropskoj Uniji i drugim evropskim institucijama da obrate pažnju na sebe same - posebno na situaciju Roma i drugih manjina. Njen autor, Pol Hokenos podseća na suđenje Andersu Breijviku u Norveškoj, i ne bez razloga, u ovom kontekstu ukazuje na to da je „ksenofobija uzela maha u državnim diskursima i politici od Skandinavije do Mediterana.“

Sa ideologijom - posebno na nivou javne politike – stvarno je neumesno šaliti se. Nažalost, trenutno stanje stvari u EU sa pravima nacionalnih manjina i migranata, situacija podseća na ono kad kažu da riba truli od glave.