Podvodni "bespilotni aparati" za RM Rusije

Mini podmornice s posadom i aparati bez posade zauzimaju sve važnije mesto u sastavu RM raznih zemalja sveta i koriste se kako za borbene, tako i za sasvim "humanitarne" zadatke. Ovakvi sistemi su u stanju da višestruko povećaju efikasnost brodova na vodi i podmornica, pošto obezbeđuju stalnu i temeljnu kontrolu prostora ispod vode. Spasilački brod "Igor Belousov" koji se gradi za RM Rusije dobiće nove autonomne podvodne aparate za spasilačke aktivnosti i istraživanja u dubokim vodama.

Sredstvo za dostizanje nedostižnog

Podvodni aparati, koji su se u prvo vreme proizvodili kao sredstva za istraživanje morskog dna, za potragu i spasavanje i druge operacije, s razvojem tehnologija su stekli sve veći broj funkcija. Prvi podvodni roboti su se pojavili još 1950-1960-ih godina, ali je pravi bum polifunkcionalnosti započeo krajem prošlog i početkom ovog veka. Tada se pojavila tehnološka mogućnost za proizvodnju aparata bez posade, koji su u stanju da izvedu najsloženije operacije bez učestvovanja čoveka. Mašine bez posade postale su pravi "čarobni štapić" tamo gde je upotreba aparata s posadom bila previše rizična ili tehnički nemoguća.

Podvodni roboti bez učestvovanja čoveka mogu da vode borbu s minskim i drugim podvodnim preprekama, omogućavaju povećanje dometa otkrivanja hidroakustičkih kompleksa podmornica. Mogu da vrše monitoring i popravku podvodnih objekata, da istražuju reljef dna i gustinu vode. Ovi zadaci prevazilaze okvire vojnih: ovakve mogućnosti su potrebne i ratnoj mornarici i civilnim organizacijama.

U prvo vreme su podvodni roboti bili prevelikih gabarita da bi se koristili s običnih brodova i podmornica. Za operacije s ovim uređajima pravljeni su specijalni nosači. Oni se koriste i danas, na primer, AP SSN-23 "Džimi Karter" (Jimmy Carter) RM SAD. Za radove s podvodnim robotima u konstrukciju višenamenske podmornice tipa "Si Vulf" (Seawolf) još u fazi izgradnje su unete izmene.

Specijalni nosači podvodnih aparata, koji postoje i u sastavu RM Rusije pružaju široke mogućnosti za rad s velikim polifunkcionalnim sistemima, kako bez posade, tako i s pilotiranim. Međutim, smanjenje dimenzija tehnike omogućava pravljenje podvodnih robota veličine običnih torpeda, morskih mina, pa čak i manje. Ovo uz postojanje odgovarajućih mogućnosti interfejsa sistema za upravljanje podmornicom omogućava korišćenje tih aparata sa standardnih podmornica.

U potragu za liderom

Mogućnosti novih i modernizovanih ruskih podmornica u ovoj oblasti ostaju pod velom državne tajne. Zato je teško reći koliko ruska flota zaostaje za inostranim suparnicima u ovoj oblasti. Međutim, može se konstatovati da se, iako opremljenost podvodnim aparatima različite namene službe za potragu i spasavanje RM zaostaje za vodećim flotama zapadnih zemalja, ovaj zaostatak smanjuje.

Osim "Igora Belousova" koji će biti opremljen podvodnim robotom i još dva aparata s posadom, Podvodno-spasilačka služba RM je u toku prethodnih godina dobila nekoliko autonomnih aparata tipa "Panter" britanske proizvodnje.

Vrednu nabavku predstavljaju i ruski aparati za velike dubine "Rusija" i "Konzul", namenjeni ne samo spasilačkim radovima, već i za istraživanja u dubokim vodama. "Konzul" po mišljenju stručnjaka, može da "zaroni" 6500 metara i više, polazeći od podataka o konstrukciji njegove čvrste sfere i podataka o izvršenim testiranjima.

"Konzul" je napravljen u Rusiji, ali su njegovi prethodnici, podvodni aparati "Mir" građeni po narudžbini SSSR u Finskoj. Ipak, na ruskim aparatima je visok udeo inostranih delova, posebno elektronskih komponenti, preciznih mehaničkih agregata itd. Ovaj problem se, avaj, ne može rešiti prostim povećanjem narudžbina podvodnih aparata. Za to je potrebno da radi industrija "opšte namene", čiji se razvoj ne sme ograničavati isključivo potrebama odbrambenog kompleksa. U suprotnom slučaju proizvodi visoke tehnologije mogu se pokazati kao biljke iz staklene bašte koje će uginuti u slučaju nepovoljne promene klime, kao što se to dogodilo s velikim delom sovjetskog vojnog haj-teka posle 1991. godine.