Подводни "беспилотни апарати" за РМ Русије

Мини подморнице с посадом и апарати без посаде заузимају све важније место у саставу РМ разних земаља света и користе се како за борбене, тако и за сасвим "хуманитарне" задатке. Овакви системи су у стању да вишеструко повећају ефикасност бродова на води и подморница, пошто обезбеђују сталну и темељну контролу простора испод воде. Спасилачки брод "Игор Белоусов" који се гради за РМ Русије добиће нове аутономне подводне апарате за спасилачке активности и истраживања у дубоким водама.

Средство за достизање недостижног

Подводни апарати, који су се у прво време производили као средства за истраживање морског дна, за потрагу и спасавање и друге операције, с развојем технологија су стекли све већи број функција. Први подводни роботи су се појавили још 1950-1960-их година, али је прави бум полифункционалности започео крајем прошлог и почетком овог века. Тада се појавила технолошка могућност за производњу апарата без посаде, који су у стању да изведу најсложеније операције без учествовања човека. Машине без посаде постале су прави "чаробни штапић" тамо где је употреба апарата с посадом била превише ризична или технички немогућа.

Подводни роботи без учествовања човека могу да воде борбу с минским и другим подводним препрекама, омогућавају повећање домета откривања хидроакустичких комплекса подморница. Могу да врше мониторинг и поправку подводних објеката, да истражују рељеф дна и густину воде. Ови задаци превазилазе оквире војних: овакве могућности су потребне и ратној морнарици и цивилним организацијама.

У прво време су подводни роботи били превеликих габарита да би се користили с обичних бродова и подморница. За операције с овим уређајима прављени су специјални носачи. Они се користе и данас, на пример, АП SSN-23 "Џими Картер" (Jimmy Carter) РМ САД. За радове с подводним роботима у конструкцију вишенаменске подморнице типа "Си Вулф" (Seawolf) још у фази изградње су унете измене.

Специјални носачи подводних апарата, који постоје и у саставу РМ Русије пружају широке могућности за рад с великим полифункционалним системима, како без посаде, тако и с пилотираним. Међутим, смањење димензија технике омогућава прављење подводних робота величине обичних торпеда, морских мина, па чак и мање. Ово уз постојање одговарајућих могућности интерфејса система за управљање подморницом омогућава коришћење тих апарата са стандардних подморница.

У потрагу за лидером

Могућности нових и модернизованих руских подморница у овој области остају под велом државне тајне. Зато је тешко рећи колико руска флота заостаје за иностраним супарницима у овој области. Међутим, може се констатовати да се, иако опремљеност подводним апаратима различите намене службе за потрагу и спасавање РМ заостаје за водећим флотама западних земаља, овај заостатак смањује.

Осим "Игора Белоусова" који ће бити опремљен подводним роботом и још два апарата с посадом, Подводно-спасилачка служба РМ је у току претходних година добила неколико аутономних апарата типа "Пантер" британске производње.

Вредну набавку представљају и руски апарати за велике дубине "Русија" и "Конзул", намењени не само спасилачким радовима, већ и за истраживања у дубоким водама. "Конзул" по мишљењу стручњака, може да "зарони" 6500 метара и више, полазећи од података о конструкцији његове чврсте сфере и података о извршеним тестирањима.

"Конзул" је направљен у Русији, али су његови претходници, подводни апарати "Мир" грађени по наруџбини СССР у Финској. Ипак, на руским апаратима је висок удео иностраних делова, посебно електронских компоненти, прецизних механичких агрегата итд. Овај проблем се, авај, не може решити простим повећањем наруџбина подводних апарата. За то је потребно да ради индустрија "опште намене", чији се развој не сме ограничавати искључиво потребама одбрамбеног комплекса. У супротном случају производи високе технологије могу се показати као биљке из стаклене баште које ће угинути у случају неповољне промене климе, као што се то догодило с великим делом совјетског војног хај-тека после 1991. године.