Saga o Transilvaniji, nova pesma

Predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kjover rizikuje da postane persona non grata u Rumuniji. Takav korak sasvim može da se ispostavi međurezultatom novog talasa napetosti između Bukurešta i Budimpešte. Detalje saopštava naš komentator Nikita Sorokin.

Aktualna neslaganja leže u ravni starog spora o Transilvaniji i stanju mađarske nacionalne manjine na rumunskom delu ove teritorije. Mada su Mađarska i Rumunija saveznici uz EU i NATO-a, čak intervencija Brisela nije u stanju da reši problem, samtraju eksperti zato što obe strane koriste nacionalno pitanje u sopstvenim interesima.

Hlađenje odnosa sa Mađarskom provocirala je u maju rumunska vlada, zabranivši lokalnim Mađarima da sahrane u Transilvaniji posmrtne ostatke pesnika Jožefa Njirjoa, koga zvanični Bukurešt naziva propagatorom fašizma. Ubrzo posle toga transilvanski Mađari divno su obeležili Dan nacionalnog ujedinjenja, priređen povodom podele mađarske nacije 20-ih godina. A 5. juna u Transivlaniju je stigao predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kjover. On je nameravao da podrži na rumunskim lokalnim izborima Mađarsku građansku stranku, čiji je počasni predsednik.

Kjover je preduzeo po njegovim rečima pošteno pituvanje, ignorisavši zvanične molbe predsednika oba doma rumunskog parlamenta da to ne čini. Drugu stranku koja se zalaže za autonomiju – Transilvansku mađarsku narodnu partiju, ispirisaće na pobedu na izborima Žolt Nemet, sekretar za inostrane poslove parlamenta Mađarske koji je doleteo zajedno sa Kjoverom.

Premijer Rumunije Viktor Ponta na zasedanju svog kabineta oštro je osudio mešanje mađarskih zvaničnika u unutrašnje stvari Rumunije. On nije isključio da će Laslo Kjover biti proglašen personom non-grata i proteran iz zemlje. Mađarski parlamentarci izjave rumunskih oponenata ne ostavljaju bez odgovora i ne planiraju da napuštaju Transilvaniju do izbora.

Imajući i vidu sve ove događaje podsećamo da je za poslednjih nepunih sto godina Transilvanija nekoliko puta prelazila od Mađarske Rumuniji i obratno. Po okončanju Drugog svetskog rata odlukom Pariske mirovne konferencije Tranislvanija je konačno bila uključena u sastav Rumunije. Pri tome Mađarska daje državljanstvo svim Mađarima koji su ostali u Transilvaniji, pruža im svestranu finansijsku, i kao što vidimo, političku podršku. Što Rumunija naravno prima vrlo bolećivo. A sada je situacija složenije i zato što je u obe zemlje složena ekonomska sitaucija, istakao je u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac Centra za politička istraživanja Ekonomskog instituta RAN profesor Boris Šmeljov.

Pogoršava se socijalno stanje građana i u tim uslovima, kao što biva uvek u istoriji, zaoštavaju se međunacionalni odnosi, nacionalno pitanje počinje da se koristi u različite političke ciljeve. Sasvim je očigledno da i u Rumuniji u Mađarskoj sada raste nacionalizam. Mislim da u uslovima duboke krize koju preživljava EU, narastanje nacionalističkih raspoloženja u jednoj i drugoj zemlji će se nastaviti.

Kada je uprkos svim normama međunaordnog prava Zapad prekršio princip teritorijalne celovitosti Srbije i podržao proglašenje nezavisnosti Kosova, on je u određenoj meri stimulisao na nacionalno samoopredeljenje i Mađare u Transilvaniji, samtra Boris Šmeljov. Naravno, Brisel pokušava da zadrži Mađarsku i Rumuniju da ne preduzimaju previše oštra rešenja jedna protiv druge. Ali čak članstvo u NATO-u i EU nije doprinelo punoj normalizaciji odnosa između dve zemlje. Očigledno u doglednoj perspektivi to se neće desiti.