Kina i Indija bacaju izazov monopolu SAD

Razvoj protivraketnih i protivsatelitskih sistema nije prerogativa SAD i Rusije. Mnoge druge zemlje, uključujući Kinu, Izrael i Indiju vrše razrade adekvatnog naoružanja. Proizvodnja ovih sistema, koja je prouzrokovana širenjem raketnog naoružanja, postaje neodvojivi deo politike vojne industrije vodećih država Evroazije.

O potencijalima Kine u ovoj oblasti ozbiljne diskusije su krenule u januaru 2007. godine. U to vreme je sa teritorije NR Kine lansirana raketa – presretač, koja je uništila, takođe kineski, meteorološki satelit Feng Yun-1C. Presretanje kosmičkog aparata na visini od 864 kilometra direktnim pogodkom – ubedljiva je potvrda potencijala Kine u ovoj oblasti.

Da bi se dala prava procena značaja ovog događaja, treba podsetiti da se veći deo satelita vojne namene nalazi na znatno nižim visinama orbite. Napad protivsatelitske grupacije može ozbiljno da poljulja potencijal savremene armije, čija je aktivnost nemoguća bez kosmičke komponente.

Situacija sa razvojem kineskih sredstava protivraketne odbrane je drugačija. Presretanje balističke rakete razlikuje se od presretanja satelita pre svega kraćim vremenskim prostorom, kojim sistem raspolaže za otkrivanje cilja, njegovu klasifikaciju, davanje dozvole i lansiranje rakete. Kina na današnji dan nema na raspolaganju potencijale za instalisanje punosnažnog savremenog sistema protivraketne odbrane. Najsavršeniji protivavionski raketni sistem iz naoružanja NR Kine je ruski izvozni S-300PMU/PMU2. Domaće mogućnosti u ovoj oblasti za sada su ograničene izradom kopija ovog sistema, koji je poznat pod oznakom HQ-9.

Na taj način može se dati procena da se protivraketni potencijal Kine nalazi na početnom stadijumu razvoja. Najsavremeniji protivvazdušni raketni sistemi mogu da se suprostave samo avionima i krstarećim raketama, ali ne i balističkim.

O mogućim razradama protivsatelitskih sistema u Indiji priča se od trenutka kada je ova zemlja počela lansiranja projektila u svemir. Ozbiljne diskusije su pokrenute u skorije vreme – nakon uspešnog probnog lansiranja, u aprilu 2012. godine, rakete Agni-V sa dometom preko 5000 kilometara. „Lansiranjem Agni-V počela je nova era. Osim novih mogućnosti naše strateške odbrane, raketa otvara fantastične perspektive pred stvaranjem protivsatelitskog naoružanja i lansiranja mini-satelita“,- izjavio je rukovodilac indijske Organizacije za odbrambena istraživanja i razrade (DRDO) Vijay Kumar Saraswat.

Prema stručnim mišljenjima, indijski „lovac satelita“ biće kreiran po principu sovjetskog modela ove vrste naoružanja: presretač se lansira na orbitu, vrši manevar zbližavanja i uništava neprijateljski kosmički aparat eksplozijom usmerenog pravca. Prednost ovog načina je u znatno većoj pouzdanosti presretanja, manjkavost – znatni gubitak vremena.

Protivsatelitska odbrana za Indiju nije toliko aktuelna, kao protivraketna. Stara istorija otežanih odnosa sa Pakistanom i Kinom, koji imaju na raspolaganju solidan arsenal raketa srednjeg i malog dometa, koji su u mogućnosti da unište ciljeve na teritoriji Indije, zahtevaju od ove zemlje da usmeri pažnju na razrade u oblasti protivraketne odbrane.

Domaće razrade u ovoj oblasti vrše se odavno, međutim za sada nisu krunisani uspehom. Kao osnova za raketu-presretač, Indija pokušava da iskoristi balističku raketu srednjeg dometa. Ozbiljan problem za Indiju je to da ona nema na raspolaganju savremeni radarski sistem, koji bi bio adekvatan američkim radarima sistema Aegis ili novijim ruskim radarima.

Manjak domaćih sredstava Indija pokušava da popuni nabavkom tehnike u inostranstvu. Ovde dosta jak uticaj na politiku zemlje vrši Izrael, sa kojim Indija dugo sarađuje u vojnoj oblasti. Međutim, uprkos isporukama u Indiju protivvazdušnih raketnih sistema srednjeg dometa, Izrael za sada nije isporučio sistem Arrow, koji je u stanju da presretne balističke projektile. Razlog je u stavu SAD: Arrow je proizveden uz znatno američko učešće, a SAD su tradicionalno osetljivi na transfer tehnologije trećim zemljama, a koji pritom nisu njihove satelitske zemlje. SAD su 2002. godine već blokirale sličan aranžman, usled čega je iz celog sistema Arrow Indija dobila samo dve radarske stanice Green Pine. Realne nade na dobijanje u doglednoj budućnosti funkcionalnog sistema protivraketne odbrane Indija bi mogla da dobije u slučaju sklapanja ugovora za isporuku ruskih sistema S-400 ili S-300VMD.