Кина и Индија бацају изазов монополу САД

Развој противракетних и противсателитских система није прерогатива САД и Русије. Mноге друге земље, укључујући Кину, Израел и Индију врше разраде адекватног наоружања. Производња ових система, која је проузрокована ширењем ракетног наоружања, постаје неодвојиви део политике војне индустрије водећих држава Евроазије.

О потенцијалима Кине у овој области озбиљне дискусије су кренуле у јануару 2007. године. У то време је са територије НР Кине лансирана ракета – пресретач, која је уништила, такође кинески, метеоролошки сателит Feng Yun-1C. Пресретање космичког апарата на висини од 864 километра директним погодком – убедљива је потврда потенцијала Кине у овој области.

Да би се дала права процена значаја овог догађаја, треба подсетити да се већи део сателита војне намене налази на знатно нижим висинама орбите. Напад противсателитске групације може озбиљно да пољуља потенцијал савремене армије, чија је активност немогућа без космичке компоненте.

Ситуација са развојем кинеских средстава противракетне одбране је другачија. Пресретање балистичке ракете разликује се од пресретања сателита пре свега краћим временским простором, којим систем располаже за откривање циља, његову класификацију, давање дозволе и лансирање ракете. Кина на данашњи дан нема на располагању потенцијале за инсталисање пуноснажног савременог система противракетне одбране. Најсавршенији противавионски ракетни систем из наоружања НР Кине је руски извозни S-300PMU/PMU2. Домаће могућности у овој области за сада су ограничене израдом копија овог система, који је познат под ознаком HQ-9.

На тај начин може се дати процена да се противракетни потенцијал Кине налази на почетном стадијуму развоја. Најсавременији противваздушни ракетни системи могу да се супроставе само авионима и крстарећим ракетама, али не и балистичким.

О могућим разрадама противсателитских система у Индији прича се од тренутка када је ова земља почела лансирања пројектила у свемир. Озбиљне дискусије су покренуте у скорије време – након успешног пробног лансирања, у априлу 2012. године, ракете Agni-V са дометом преко 5000 километара. „Лансирањем Agni-V почела је нова ера. Осим нових могућности наше стратешке одбране, ракета отвара фантастичне перспективе пред стварањем противсателитског наоружања и лансирања мини-сателита“,- изјавио је руководилац индијске Организације за одбрамбена истраживања и разраде (DRDO) Vijay Kumar Saraswat.

Према стручним мишљењима, индијски „ловац сателита“ биће креиран по принципу совјетског модела ове врсте наоружања: пресретач се лансира на орбиту, врши маневар зближавања и уништава непријатељски космички апарат експлозијом усмереног правца. Предност овог начина је у знатно већој поузданости пресретања, мањкавост – знатни губитак времена.

Противсателитска одбрана за Индију није толико актуелна, као противракетна. Стара историја отежаних односа са Пакистаном и Кином, који имају на располагању солидан арсенал ракета средњег и малог домета, који су у могућности да униште циљеве на територији Индије, захтевају од ове земље да усмери пажњу на разраде у области противракетне одбране.

Домаће разраде у овој области врше се одавно, међутим за сада нису крунисани успехом. Као основа за ракету-пресретач, Индија покушава да искористи балистичку ракету средњег домета. Озбиљан проблем за Индију је то да она нема на располагању савремени радарски систем, који би био адекватан америчким радарима система Aegis или новијим руским радарима.

Мањак домаћих средстава Индија покушава да попуни набавком технике у иностранству. Овде доста јак утицај на политику земље врши Израел, са којим Индија дуго сарађује у војној области. Међутим, упркос испорукама у Индију противваздушних ракетних система средњег домета, Израел за сада није испоручио систем Arrow, који је у стању да пресретне балистичке пројектиле. Разлог је у ставу САД: Arrow је произведен уз знатно америчко учешће, а САД су традиционално осетљиви на трансфер технологије трећим земљама, а који притом нису њихове сателитске земље. САД су 2002. године већ блокирале сличан аранжман, услед чега је из целог система Arrow Индија добила само две радарске станице Green Pine. Реалне наде на добијање у догледној будућности функционалног система противракетне одбране Индија би могла да добије у случају склапања уговора за испоруку руских система S-400 или S-300VMD.