Međunarodna zajednica izbugila sever Malija od islamista

Prema poslednjim saopštenjima pobornici džihada su izbacili Tuarege Nacionalnog pokreta za oslobođenje Azavada iz poslednjeg uporišta, Ansoga, mesta na sto kilometara od Gaoa. Gao je pored dva druga grada Tombuktua i Kidala na severu Malija već u rukama islamističkih radikala, koje podržava Al-Kaida u islamskom Magrebu. Na kraju čitav sever Malija, jednak po teritoriji Francuske i Belgije zajedno, u potpunosti je u rukama tri grupacije radikalnih islamista sa svim posledicama po Mali i susedne zemlje.

Temu nastavlja Igor Jazon.

"Drugi rezultat je čist gubitak afričke zajednice, UN, SAD, Francuske, Belgije i drugih snaga koje su na izvestan način zainteresovane za pozitivan izlazak Malija iz vojno-političke krize. Treba priznati da su njihova sporost, beskonačne diskusije oko puteva i sredstava za normalizaciju situcije u zemlji, odigrali na ruku radikalnim grupacijama. Vreme je propušteno i danas treba podsetiti na besplodne pokušaje međunarodnog ekonomskog udruženja CADEAO da dobije od aktualnih vlasti u Bamaku pristanak na uvođenje u zemlju trupa od 3,5 hiljade vojnika. Ovaj kontingent je trebalo da podrži privremenu vladu Malija u čitavom prelaznom periodu.

Drugi cilj je započeti vojne operacije protiv islamističkih grupacija na severu zemlje. I konačno stvoriti uslove za rešavanje problema Tuarega. Početkom aprila, tačnije ubrzo posle izvršenog vojnog prevrata u Bamaku, Tuaerezi su iskoristivši opštu gungulu, objavili da formiraju nezavisnu državu Azavad sa prestonicom u Tombuktuu i da ona istupa iz sastva Malija. Posle nedavnog poraza u ratu protiv islamističkih grupacija kod Goaa, koje su istisnule Tuarege u pustinju, pitanje države Azavad je izgleda konačno otpalo. Ima podataka da neka prlemena Tuarega u Nigeriji, Čadu, Burkini Faso i čak na jugu Alžira, bliska malijskim Tuarezima, su spremna da im priteknu u pomoć i da preporode nezavisnost Azavada.

Takve nemere mogu da dovedu do pojave još jednog žarišta napetosti u reginu Sahelja. Između ostalog, po mišljenju nekih eksperata koji su se našli bez vojne podrške, malijski Tuarezi mogli bi da pristanu na široku autonomiju u sastavu Malija. Vlasti Malija pozivaju Alžir, Maroko, Franucsku i Belgiju da ne dopuste takvu mogućnsot. Odziva od strane Bamaka na ove pozive nije bilo. Izgleda, slikovito govoreći, u pesak su otišli i napori CADEAO za regulisanje situacija u Maliju. Jedinim uspehom se može nazvati pristanak lidera malijskih pučista kapetana Amadoua Sanoga da ustupi preuzetu vlast u Bamako privremenim civilnim vlastima, kao i da ne ometa pripremu zemlje za opšte izbore. Između ostalog, ako Mali i ostane podeljen na dva dela, kao sada, ni o kakvim izborima ne može biti reči. Indikativno je da poslednji mini-samit udruženja u Uagadugu, gde je zajedno sa najvišim predstavnicima Malija trebalo izraditi mapu puta za čitav prelazni period do izbora, nije uspeo.

Nije uspeo zato što na njemu nije bilo privremenog vršioca dužnosti predsednika Dionkundua Traorea, koji se zadržao dugo na lečenju u Parizu, premijera Šeika Modiba Diara, koji je u to vreme bio u poseti Alžiru i Maroku. Svoje iznenađenje kolegama iz udruženja priredio je i predsednik Senegala Maki Sal, izjavivši da senegalske trupe neće učestvovati u vojnim operacijama na teritoriji Malija. O tome da ove operacije najverovatnije neće dovesti do očekivanih rezultata skoro je otvoreno nagovestio udruženju i Stejtedepartment SAD. Jednom reči malisjke vlasti više se nadaju u diplomatski put rešavanja problema. Jasno je da veliki rat u tom regionu Afrike nikome nije potreban. Ali za sada ni međunarodna diplomatija ne donosi plodove. I upravo u tom kontekstu na severu Malija se dešava očigledno jačanje radikalnih islamističkih grupacija koje su osetile svoju snagu i nekažnjivnost. Na kraju severu Malija preti perspektiva da se pretvori u afrički Avganistan sa njegovim talibanima. Između ostalog, postoji već i rečiti naziv – Malistan ili Afristan."