Међународна заједница избугила север Малија од исламиста

Према последњим саопштењима поборници џихада су избацили Туареге Националног покрета за ослобођење Азавада из последњег упоришта, Ансога, места на сто километара од Гаоа. Гао је поред два друга града Томбуктуа и Кидала на северу Малија већ у рукама исламистичких радикала, које подржава Ал-Каида у исламском Магребу. На крају читав север Малија, једнак по територији Француске и Белгије заједно, у потпуности је у рукама три групације радикалних исламиста са свим последицама по Мали и суседне земље.

Тему наставља Игор Јазон.

"Други резултат је чист губитак афричке заједнице, УН, САД, Француске, Белгије и других снага које су на известан начин заинтересоване за позитиван излазак Малија из војно-политичке кризе. Треба признати да су њихова спорост, бесконачне дискусије око путева и средстава за нормализацију ситуције у земљи, одиграли на руку радикалним групацијама. Време је пропуштено и данас треба подсетити на бесплодне покушаје међународног економског удружења CADEAO да добије од актуалних власти у Бамаку пристанак на увођење у земљу трупа од 3,5 хиљаде војника. Овај контингент је требало да подржи привремену владу Малија у читавом прелазном периоду.

Други циљ је започети војне операције против исламистичких групација на северу земље. И коначно створити услове за решавање проблема Туарега. Почетком априла, тачније убрзо после извршеног војног преврата у Бамаку, Туаерези су искористивши општу гунгулу, објавили да формирају независну државу Азавад са престоницом у Томбуктуу и да она иступа из саства Малија. После недавног пораза у рату против исламистичких групација код Гоаа, које су истиснуле Туареге у пустињу, питање државе Азавад је изгледа коначно отпало. Има података да нека прлемена Туарега у Нигерији, Чаду, Буркини Фасо и чак на југу Алжира, блиска малијским Туарезима, су спремна да им притекну у помоћ и да препороде независност Азавада.

Такве немере могу да доведу до појаве још једног жаришта напетости у регину Сахеља. Између осталог, по мишљењу неких експерата који су се нашли без војне подршке, малијски Туарези могли би да пристану на широку аутономију у саставу Малија. Власти Малија позивају Алжир, Мароко, Франуцску и Белгију да не допусте такву могућнсот. Одзива од стране Бамака на ове позиве није било. Изгледа, сликовито говорећи, у песак су отишли и напори CADEAO за регулисање ситуација у Малију. Јединим успехом се може назвати пристанак лидера малијских пучиста капетана Амадоуа Санога да уступи преузету власт у Бамако привременим цивилним властима, као и да не омета припрему земље за опште изборе. Између осталог, ако Мали и остане подељен на два дела, као сада, ни о каквим изборима не може бити речи. Индикативно је да последњи мини-самит удружења у Уагадугу, где је заједно са највишим представницима Малија требало израдити мапу пута за читав прелазни период до избора, није успео.

Није успео зато што на њему није било привременог вршиоца дужности председника Дионкундуа Траореа, који се задржао дуго на лечењу у Паризу, премијера Шеика Модиба Диара, који је у то време био у посети Алжиру и Мароку. Своје изненађење колегама из удружења приредио је и председник Сенегала Маки Сал, изјавивши да сенегалске трупе неће учествовати у војним операцијама на територији Малија. О томе да ове операције највероватније неће довести до очекиваних резултата скоро је отворено наговестио удружењу и Стејтедепартмент САД. Једном речи малисјке власти више се надају у дипломатски пут решавања проблема. Јасно је да велики рат у том региону Африке никоме није потребан. Али за сада ни међународна дипломатија не доноси плодове. И управо у том контексту на северу Малија се дешава очигледно јачање радикалних исламистичких групација које су осетиле своју снагу и некажњивност. На крају северу Малија прети перспектива да се претвори у афрички Авганистан са његовим талибанима. Између осталог, постоји већ и речити назив – Малистан или Афристан."