Elektronska knjiga protiv papirne

Izdavanje svojih dela isključivo u tradicionalnom formatu knjige zahteva čuveni češki pisac Milan Kundera. Ovaj obavezni uslov novog objavljivanja on je ponovo izneo krajem jula na ceremoniji nagrađivanja prestižnom nagradom Francuske Nacionalne biblioteke.

Želju da se knjige čitaju na papiru, a ne sa ekrana dele pisci i bibliografi u mnogim zemljama. Stav Milana Kundere leži na površini, on mi je blizak. Ja lično čitam knjige samo u običnom formatu, saopštio je u intervjuu za Glas Rusije poznati ruski pisac Andrej Gelasimov – dobitnik književne nagrade Nacionalni bestseler za roman Stepski bogovi.

- Meni se dopada da držim u rukama objekat, zato što je u njemu prisutna poligrafska komponenta, estetska vrednost. Čak fizički obim knjige izaziva prijatne taktilne osećaje, govori pisac i paralelno sa tim primećuje: Ipak glupo je suprotstavljati se onome što se danas neizbežno dešava. Meni to izgleda kao neka dečija naivnost ili tvrdoglavost. Ljudi uopšte mudruju raznim povodima, sada mudruju povodom tradicionalne knjige.

Između ostalog, tema se ne ograničava emocijama. Na primer, u Francuskoj pisci i vlasnici prava su objavili gnevnu peticiju u zaštitu autorskih prava. Povod je bio novi zakon koji je propisao masovnu digitalizaciju bibliotečnih knjiga 20. veka, za koje još nisu istekla autorska prava. Svoje negodovanje povodom slične situacije izrazili su i ruski pisci povodom nacrta zakona koji daje nacionalnim bibliotekama pravo da digitalizuju knjigu dve godine posle njenog stizanja u fond. Na taj način rok važenja ekskluzivnih prava se ograničava. U perspektivi autorima će biti nezanimljivo da pišu ozbiljne knjige koje se izdaju mnogostruko, ekonomski smisao će imati samo knjige za jednokratnu upotrebu. I pitanje kvaliteta će otići u drugi plan, ubeđen je poznati pisac fantastičke literature Sergej Lukjanjenko. Izdavači su se plašili da će digitalizacija stranih knjiga zaštićenih autorskim pravima uopšte izbaciti Rusiju iz međunarodnog pravnog polja. Ova mišljenja su između ostalog bila uzeta u obzir, zakon je usvojen sa popravkama, i strasti su se smirile. Ali nisu iscrpljene sve nijanse problema, između ostalog akutan je problem takozvane internet-piraterije. Pisac Aleksandar Iličveski tim povodom za Glas Rusije primetio je:

- Danas je praktično nemoguće tehnološki zaštiti tekst, to se može učiniti, uslovno govoreći, samo kvalitetom. Na primer, na Internetu moje knjige postoje ne u konačnim verzijama. Poslednju verziju, i to vrlo bitnu,posedujemo ja i izdavačka kuća. Uopšte, dodaje pisac, ne ulazim u pravnu stranu pitanja. U trenutku prestrajanja sistema mogu da se pojave svakakve turbulencije: neko može da protestvuje, neko naprotiv nešto da pozdravi. Ali ubrzo će sve doći u ravnotežu. A papirna knjiga u svakom slučaju neće nestati.

Ipak Aleksandar Iličevski brani upravo elektronsku knjigu. Mnoge njene prednosti sasvim su očigledne, tvrdi pisac.

- To je jedno od najvećih dostignuća civilizacije! Lepota je u tome što imate pri ruci i biblioteku, i radna dokumenta. Prednost je i sa ekološke tačke gledišta: nije potreban papir, a to znači da se čuva ono što na Zemlji nije ostalo u tako velikoj količini – šume i kiseonik.